Proslavljeni fudbaler i bivši reprezentativac, Mateja Kežman, i pored brojnih profesionalnih problema, ne pomišlja da prestane da se bori, uz veliku želju da se svojim trudom i radom ponovo dokaže kao vrhunski igrač. Kako sam kaže, fudbal mu je doneo mnogo radosti jer je igrajući i živeći u najvećim i najlepšim gradovima poput Amsterdama, Londona, Madrida, Istanbula i trenutno Pariza, dobio mnogo prijatelja, naučio pet stranih jezika i upoznao se sa životom i običajima mnogih naroda. Za sve to vreme, nesebičnu podršku i bezrezervnu ljubav pružala mu je supruga Emilija, s kojom se još kao sedamnaestogodišnjak upoznao u Pirotu i koja mu je rodila troje predivne dece, ćerku Aleksandru i sinove Lazara i Jakova.
- Skoro deceniju živim i igram u inostranstvu i sve to vreme moja supruga, a kasnije i deca, umnogome su mi pomagali da lakše pobedim nostalgiju koju osećam prema Beogradu i našoj zemlji. Sa godinama se ona samo povećava i jedva čekam da se po završetku karijere vratim u svoju domovinu. Nažalost, žena i deca trenutno ne žive sa mnom jer mi je stariji sin Lazar krenuo u školu, ali svaki slobodan sat i dan koristim da ih posetim i uživam u zajedničkim trenucima. Emilija i ja smo prošli kroz mnogo izazova u životu i samo uz pomoć velike ljubavi i ogromnog uzajamnog poverenja uspeli smo da prebrodimo sve probleme. Počeli smo da se zabavljamo još kao tinejdžeri, kada sam imao dvadeset dinara u džepu, ali tvrdim da je naš odnos ostao isti i sada kada imam više novca - priča tridesetogodišnji sportista.
Još jedna stvar po kojoj je Mateja svakako jedinstven jeste i velika pobožnost, odnosno ljubav prema Bogu koju ističe uvek i svuda, pa čak i u vreme dok je igrao u Istanbulu, gde stanovništvo čine islamski vernici.
- Zahvaljujući Gospodu, spoznao sam mnoga zadovoljstva koja nisu ovozemaljska. Trudim se da što više vremena provodim u molitvi i razgovoru sa ocem Gerasimom, mojim velikim prijateljem i divnim čovekom. Takođe, učestvujem u obnovi naše velike svetinje, manastira Đurđevi Stupovi, to je jedan veliki projekat za koji je potrebno mnogo vremena da se završi jer se sve obnavlja ručno tako što se slaže kamen po kamen, bez ikakve pomoći građevinskih mašina. Priznajem da me privlači monaški život, ali u manastir ne može da ode svako. Ukoliko bih dobio Božji poziv, svakako bih mu se s velikom radošću odazvao. Zbog toga se iz dana u dan trudim i učvršćujem svoju veru. Siguran sam da bi moja porodica bez pogovora prihvatila tu činjenicu, a i svojim sinovima želim da jednog dana postanu monasi.
Međutim, iako se trudi da živi po Gospodnjim zapovestima, a tako vaspitava i svoju decu, poznati fudbaler često je na meti brojnih medija koji pišu o njegovim navodnim preljubama i drskom ponašanju.
- Nikada nisam dozvolio da me takvi napisi uzdrmaju jer sam odavno naučio da se borim sa neistinama. Zahvalan sam svojoj supruzi što mi je za pet godina rodila troje zaista divne dece, a s obzirom na to da sam često menjao klubove, to joj nije bilo nimalo lako. Ona je veliki borac i zbog mojih obaveza uglavnom je sama brinula o njima, a svako ko me dobro poznaje, zna da bih za svoju porodicu sve uradio. Nadam se da ćemo se Emilija i ja u budućnosti još neki put ostvariti u ulozi roditelja – kaže Mateja Kežman.
Moni Marković
