Veliki broj uglednih ličnosti iz sveta umetnosti, ali i javnog života prestonice prisustvovalo je sinoćnjem otvaranju. Autorka Marta Jovanović je bila više nego zadovoljna, a u prilog interesovanju za njen rad govori podatak da je više od sat vremena davala izjave za medije.
Princeza Jelisaveta Karađorđević i njen životni partner Dragan Babić došli su da ukažu poštovanje talentovanoj umetnici, koja trenutno živi i stvara u Njujorku i Rimu. Viđeni su i slikarka Biljana Cincarervić, državni sekretar za medije Gordana Predić, kao i umetnici Zolt Kovač, Isidora Nikolić, kustos Muzeja Savremen Umetnosti Beograda Zoran Erić i mnogi drugi. Jedna od uvaženih zvanica na otvaranju izložbe je i svetski priznat kustos, Izraelac Ilan Wizgan.
Marta Jovanović se u okviru izložbe Ovo je moje telo nadovezuje na pitanje trajnosti performansa kao umetničke forme gde je često osnovni material umetnika njegovo telo. Gipsani odlivci kao i replika autorke u silikonu ironično apostrofiraju ljudsku težnju ka materijalnom trajanju. Težnju ka stvaranju večne ljudske forme od antike do danas autorka obrće u proces simplifikovane proizvodnje identične replike cele figure i njenih delova. Ovakvim postupkom Jovanovićeva umetnički čin usmerava ka testamentarnoj funkciji svedoka koji arhivira fragmente realnosti i daje im svojstvo privida. (Milica Pekić)
Jovanovićeva kreira silikonsku lutku koja duplira njen lik, lutku koja predstavlja identičnu repliku umetnice. Na prvi pogled, ovaj fantazmagorični objekat odiše lepotom; ipak, nakon pažljivijeg gledanja, lutka postaje odbojna i deluje više kao pogrebni leš nego besmrtna replika umetnice. Njen raspad postaje neizbežan: surogat lutka ne može se održati kao autonomni entitet. Autorkini gipsani odlivci, video radovi i fotografije postavljaju još jedan paradoks: kako nečije živo telo može biti rasparčano, a u isto vreme trajno u večnosti?
Fragmentarni gipsani odlivci sugerišu hiruršku intervenciju i estetsku hirurgiju, ali u ovom slučaju, umesto ulepšavanja tela sam proces u silikonu i gipsu kreira grotesknu fizičku pojavu. Autorkini odlivci i fotografije predstavljaju ostatke tela koje više nije prisutno; sve što je preostalo su indeksni tragovi i otisci realnosti. Sam rad ističe jaz između performansa i njegove neposredne reprezentacije. Izloženi bestelesni otisci podsećaju i na Mikelanđelov autoportret u Sikstinskoj kapeli na odranoj koži Sv. Bertolomea. Oni postoje da nas opomenu na prolaznost ljudskog tela. (Klaudija Kalirman)
Rođena u Beogradu, Marta Jovanović je završila studije Univerziteta Tulejn (Nju Orleans), škole Lorenco de Mediči (Firenca), Hemisferik Art Instituta na Njujorškom univerzitetu kao i AIM programa Bronks muzeja u Njujorku. Pored brojnih samostalnih izložbi i performansa u zemlji i inostranstvu, učesnica je internacionalnih bijenala i grupnih izlozbi i njeni radovi se nalaze u značajnim svetskim privatnim kolekcijama. Dobitnica je nagrade Roma Kapitale za umetničko dostignuće u Italiji 2012. godine. Ove godine je učestvovala na 55. Venecijanskom bijenalu u seriji razgovora o umetnosti performansa pod nazivom Venice Agendas, zajedno sa nekim od najznačajnijih umetnika i kustosa iz te oblasti. Živi i radi na relaciji Rim-Njujork.
