Da je vojvotkinja od Kembridža Kejt Midlton 22. jula donela na svet trećeg u liniji nasleđivanja britanske krune, princa Džordža Aleksandra Luisa od Kembridža, opšte je poznata vest koja je zemaljsku kuglu obišla za samo nekoliko sekundi pošto je kraljevski glasnik ispred Bakingemske palate pročitao objavu i potom je stavio na tablu na kojoj su je svi zainteresovani mogli i videti. Ono što međutim nije poznato baš svakom, odnosno to znaju samo oni koji se za pitanja britanske tradicije i krune interesuju, jeste činjenica kako se zapravo rađaju kraljevske bebe.
Upućeni u poslovični britanski tradicionalizam reći će da se stvari na Ostrvu koje je nekada vladalo većim delom poznatog sveta ne dešavaju slučajno. Naprotiv, sve je više nego dobro organizovano i zna se red koga se svi pridržavaju. Ipak je to deo britanske tradicije, a ona je neumoljiva. Odstupanja kroz vekove, bar što se tiče dolaska na svet najmlađih članova kraljevske porodice, bilo je malo, taman toliko da se te promene mogu nazvati izuzecima koji se tumače kao kretanje britanske imperije u korak s vremenom.
KO PRISUSTVUJE POROĐAJU
Priča o rođenju mogućeg budućeg kralja Ujedinjenog Britanskog Kraljevstva zapravo je, pre svega, priča o britanskoj tradiciji. Sam porođaj vojvotkinje od Kembridža odvijao se u privatnom Lindo krilu bolnice Sent Meri u Pedingtonu, a pored ponosnog princa Vilijama prisustvovali su i Kejtina sestra Pipa i majka Karola.
Viševekovnu tradiciju da se pripadnice kraljevske porodice porađaju u palatama, 21. juna 1982. godine prekinula je lejdi Di koja je princa Vilijama donela na svet u istom tom privatnom krilu bolnice Sent Meri. Na istom mestu na svet je dve i po godine kasnije došao i princ Hari. Njihov otac, princ Čarls, za razliku od njih, rođen je 14. novembra 1948. godine u Bakingemskoj palati baš kao i prinčevi Endru i Edvard dok je princeza Ana rođena na drugom posedu, Klarens hausu.
Još od 1688. godine i rođenja sina kralja Džejmsa II, Frensisa Edvarda, porođajima su prisustvovale brojne ugledne ličnosti i to zbog sumnji javnosti u kraljičinu trudnoću. Tada su o rođenju bebe svedočile 42 osobe, ali se tokom vekova broj prisutnih smanjivao da bi na kraju to bila obaveza ministra unutrašnjih poslova, a kasnije državnih sekretara. Tokom godina, bilo je različitih situacija, smešnih, ali i crnohumornih. Porođajima u prošlosti prisustvovao je obavezno i kanterberijski nadbiskup, poglavar Anglikanske crkve. Jedini izuzetak bilo je rođenje prvog sina kraljice Viktorije, Alberta Edvarda, 1841. godine kada su nadbiskup i njegovi pratioci zakasnili. Rođenje pirinceze Margaret 1930. zadalo je dosta muka tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Klajnsu. On je porođaj iščekivao svakodnevno u sedištu Skotland Jarda, a pošto je beba stigla dve nedelje kasnije nego što je planirano, morali su da ga dižu iz kreveta kako bi ipak stigao u poslednji čas. Ovaj običaj ukinuo je kralj Džordž VI neposredno pre rođenja svog unuka, princa Čarlsa.
KUĆA ILI ŠKOLA
Verovatno niste znali ni to da deca iz kraljevske porodice nisu pohađala škole već su uz pomoć roditelja, guvernanti i profesora sticala znanje u palatama, baš kao i kraljica Elizabeta II koja se, učeći sa svojim ocem kraljem Džordžom VI, na taj način nije mešala sa običnim svetom. Ovu tradiciju prekinula je upravo ta ista kraljica Elizabeta II, 1955. objavljujući da će njen sin Čarls pohađati javnu školu, kao i kasnije njegova braća, prinčevi Endru i Edvard i njihova sestra, princeza Ana.
Princ Čarls je svoje obrazovanje završio u privatnom internatu na severu Škotske, ali za razliku od prethodnih britanskih prestolonaslednika nije pohađao vojnu školu i akademiju. Ovaj deo britanske tradicije ipak je nakratko prekinut pošto su njegova braća, prinčevi Endru i Edvard, ali i sinovi, prinčevi Vilijam i Hari, pohađali vojne akademije. Zanimljivo je i to šta se u stvari dešava kada se rodi kraljevsko dete, posebno ako je ono potomak miljenika nacije što je svakako slučaj sa princom Vilijamom, koji je bez premca najpopularniji član kraljevske porodice.
U ovom slučaju o rođenju Džordža Aleksandra Luisa obaveštena je prvo kraljica Elizabeta II, zatim premijer Britanije Dejvid Kameron, onda premijeri zemalja članica Komonvelta, odnosno bivših britanskih kolonija, a tek posle njih ostali članovi kraljevske porodice.
Dobro upućeni u dvorske prilike u šali kažu kako bi u slučaju da se Kejt porodila kasno noću ta vest verovatno bila sačuvana do jutra pošto nije izvesno da bi posle ponoći neko budio kraljicu da je obavesti o novostima. Poštujući tradiciju, građani okupljeni ispred Bakingemske palate ovu vest čuli su od kraljevskog glasonoše koji je izveštaj potpisan od lekara prvo pročitao, a zatim i postavio u pozlaćeni okvir ispred palate. Da Britanija ide u korak s vremenom, potvrđeno je i objavljivanjem informacija o početku porođaja i rođenju malog Džordža i na društvenim mrežama.
103 POČASNA PLOTUNA
Opet tradicionalno, objava je propraćena sa ukupno 103 počasna plotuna iz artiljerijskog oružja od čega je 41 plotun iz Grin parka, nedaleko od palate, ispalila kraljevska artiljerijska četa i 62 plotuna koji su ispaljeni sa platoa nedaleko od londonskog Tauera. Ono što nije deo tradicije britanske kraljevske porodice - klađenje - svakako je vise nego običaj engleske nacije. Opšte je poznato da se Britanci klade na sve i svašta, od konjičkih derbija, preko trka pasa do fudbalskih utakmica i teniskih mečeva, a novac sve češće daju i za opklade poput Da li će moj sin sa 17 godina biti prvotimac Mančestera…
U slučaju rođenja kraljevske bebe bilo je više igara. Spekulisalo se da li će se roditi dečak ili devojčica, koje će ime dobiti, koliko sati će trajati porođaj, da li će se Kejt poroditi prirodnim putem ili carskim rezom, a za tu namenu Britanci su izdvojili više od 1,5 miliona funti. Procena je da će prvenac vojvode Vilijama i vojvotkinje Ketrin britanskoj ekonomiji doneti i više od 280 miliona funti.
- Rođenje kraljevske bebe imaće nedvosmisleno pozitivan ekonomski uticaj jer je jasno da taj radostan događaj ne može imati negativne ekonomske reperkusije - rekao je britanski ekonomista Hauard Arčer. Najočigledniji uticaj ovog događaja na ekonomiju ogleda se u skoku maloprodaje jer se kupuju suveniri, a došlo je i do povećanja prodaje alkoholnih pića pošto ljudi žele da nazdrave novorođenčetu, tvrde stručnjaci i procenjuju da će se na hranu i piće za proslave potrošiti 87 miliona funti i 76 miliona funti na medije, uključujući knjige, diskove i magazine. U taj iznos nije uračunato i kovanje 2.013 srebrnih novčića od jednog penija jer to je platila kraljevska porodica koji će za dobro zdravlje i sreću biti tradicionalno podeljeni bebama koje su rođene istog dana kada i budući princ od Velsa.
Iščekujući porođaj vojvotkinje od Kembridža i pored priželjkivanja kraljevskog dečaka, stručnjaci su predviđali kako će Kejt roditi devojčicu. Naime, pored ishrane koja, kako su tvrdili, može razotkriti pol deteta i posao kojim se neko bavi predviđa da li će novi član porodice biti dečak ili devojčica. Stručnjaci sa Univerziteta Ekseter tako tvrde da žene koje obavljaju stresan posao ili su pod velikim pritiskom javnosti, poput Kejt, imaju više šansi da rode devojčicu. Na zadovoljstvo svakog prosečnog Britanca, ali članova kraljevske porodice, nisu bili u pravu.
REČ ZVEZDA
Ako je verovati astrolozima koji su dočekali svojih pet minuta slave i uradili natalnu kartu dečaka, rođen je budući pretendent na tron. Poput njegovog oca Vilijama i bake Dajane, mali princ je u horoskopskom znaku Raka, a to prema prognozama pre svega znači da će biti jak lider. Astrolozi za Rakove kažu da su zaštitnički nastrojeni i emotivni jer njihovim znakom vlada Mesec, pa su skloni povlačenju u sebe. Međutim, astrolog Patrik Arundel smatra da će dečaku njegov horoskopski znak dati kraljevsku moć i veoma posebnu auru.
- Karakteristika koja se izdvaja i ukazuje na kraljevsku moć jeste to što je Sunce u Raku, jednom od vodećih znakova zodijaka - objasnio je on za AFP.
- On će biti osoba svesna značaja porodice, dužnosti i države. Rakovi su žešći nego što im se priznaje, a njihov znak je znak emocija, brige i osećanja - objasnio je Arundel. Interesovanje astrologa za novorođenog princa Džordža ne čudi jer poznato je da su kroz istoriju britanskog dvora upravo oni bili jedni od viđenijih i priznatijih savetnika. Deo tradicije takođe je i to da kraljevske bebe dobijaju po nekoliko imena koja ih i na taj način vežu za plemenite pretke.
U britanskoj istoriji do sada je bilo šest kraljeva sa imenom Džordž pa bi novorođeni princ od Kembridža mogao biti sedmi. S druge strane, članovima britanske kraljevske porodice prezime nije potrebno, ali kada to nužda zahteva koriste prezime Vindzor Mauntbaten koje je kombinacija imena Vindzor koje je 1917. preuzeo kralj Džordž V i prezimena Mauntbaten, što je porodično prezime princa Filipa. Kraljevska beba službeno će se zvati Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Džordž od Kembridža. On će, opet po tradiciji, biti kršten nekoliko nedelja posle rođenja na jednoj od nekoliko službenih lokacija. Kraljica je krštena u privatnoj kapeli Bakingemske palate, a Vilijam i njegov otac Čarls kršteni su u Muzičkom salonu palate.
HALJINICA ZA KRŠTENJE
Već se zna da će princ Džordž biti kršten u haljinici koja je kopija one koja je prvi put korišćena 1841. na krštenju najstarije ćerke kraljice Viktorije. Haljinu od čipke i belog satena nosile su generacije kraljevskih beba, sve do unuka sadašnje kraljice, a pre pet godina napravljena je kopija da bi se original sačuvao za istoriju. Kejt, Vilijam i Džordž prvih meseci živeće na imanju u Norfolku, a onda će se, kada se završe radovi na renoviranju, preseliti u Kensingtonsku palatu u bivše odaje princeze Margaret.
Kejt i Vilijam nisu javno govorili o zapošljavanju dadilje koja bi im pomogla prilikom podizanja dečaka, a veruje se da će oni sami u Džordžov život biti uključeni mnogo više nego što su to bili Vilijamovi preci. U britanskoj istoriji dadilje su bile centralne ličnosti u životima kraljevske dece, pa odatle i posebna izreka da ruka koja ljulja kolevku vlada carstvom. Takav uticaj na štićenike dadilje koje su odgajale prinčeve Čarlsa, Vilijama i Harija sigurno nisu imale, iako su oni bili veoma vezani za njih, ali malo je poznat podatak da se još od 1892. godine u Norland koledžu u Batu, tradicionalno, ali i u skladu s modernim trendovima, obučavaju dadilje za kraljevsku porodicu i druge važne ličnosti.
One znaju borilačke veštine kako bi mogle da odbrane dete od potencijalnih napadača i upoznate su sa posebnim tehnikama vožnje da bi umakle paparacima. Za jedan deo britanske tradicije pobrinuće se princ Hari koji je obećao da će u čast svog mladog bratanca organizovati zabavu.
Na njoj sigurno neće biti cepanja Vilijamovih majica i košulja jer to je deo tuđe tradicije, a da li će biti divlja poput one u Las Vegasu, zbog koje su princa Harija prozvali Prljavi Hari, verovatno nikada nećemo saznati. Sigurno je samo da će se sa dvonedeljnog porodiljskog odsustva princ Viliijam u Vels, gde je pilot obalske straže, vratiti neispavan.
Piše: Moni Marković
