Iako je kroz tradiciju baratanje puškom i pištoljem bilo rezervisano za jači pol, izgleda da, bar kada je reč o našem sportu, u streljanama više uspeha imaju žene. Srpske streljašice već godinama donose medalje sa olimpijskih, svetskih i evropskih takmičenja, a Andrea Arsović (26) jedna je od naših najuspešnijih reprezentativki. Možda pomalo simbolično, život ju je od malih nogu naučio da je svakodnevica jedna velika borba. Rođena je u Drvaru, a neposredno pre početka građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, sa porodicom se preselila u Srbiju. Arsovići su igrom sudbine izbegli najveće ratne pogrome, a danas uspešna streljašica sa setom priča o tom periodu svog života.
- Imali smo sreću da na vreme izbegnemo iz Drvara, tako da su nas mimoišle najveće ratne strahote. Na moju sreću, bila sam mala pa se mnogih stvari i ne sećam, a zahvaljujući svojim roditeljima i rodbini ipak sam dobila pravo detinjstvo u kojem mi nije nedostajalo igre i smeha. U vreme kada smo se doselili u Beograd, moja sestra je imala deset meseci, a ja sedam godina i sigurna sam da mojim roditeljima nije bilo lako da otpočnu novi život na drugoj adresi. Bilo je i teških godina kada nisu imali posla i junački su se borili da nam obezbede normalne uslove za život, ali sve smo stoički podneli, možda najviše zbog toga što smo bili složni. Svesna sam žrtve svojih roditelja da nas dve ostvarimo svoje snove, pa je utoliko veća i moja odgovornost da ih ne razočaram. Želim da ih učinim ponosnim – iskrena je Andrea koja svoj uspeh uvek deli sa porodicom.
- Bez njihove podrške, ne bi bilo ni medalja. Mama Marinka, tata Andrija i moja mlađa sestra Anđela uvek su tu za mene. A i moja sestra je strelac, ali u kategoriji pištolj, u Partizanu. Trenirala je četiri godine puškom, a posle je uz Jasnu Šekarić, Zoranu i Jelenu Arunović i Andrija Zlatića zavolela pištolj. Kao i svaka mlađa sestra, ume da me isprovocira, kako kod kuće, tako i na treningu, ponekad čak toliko da me izvede iz takta. Posle shvatim da je i to dobro jer se navikneš na to da ne može sve biti idealno i po tvome – iskrena je Andrea koja je zbog bavljenja sportom propustila mnoga druženja sa vršnjacima.
- To je moj posao, često putujem, a mnogo vremena provodim i na treninzima. Hvala bogu, volim putovanja, a većinu njih prespavam pa mi ne padaju teško. Naravno, uvek nađem vremena i za druge aktivnosti kao što su društvo i šetnja po Adi Ciganliji, volim da pročitam knjigu ili da izađem uveče u grad. Prednost života u Beogradu jeste i to što bez obzira da li je radni dan ili ne, uvek ima mesta za dobar provod. Uz dobru organizaciju sve može da se postigne. Jesam propustila dosta toga, ekskurzije, neke rođendane, ali sada, iz ovog ugla, nimalo ne žalim – govori Andrea i ističe da spremna dočekuje nova takmičenja.
- Najveća motivacija mi je ljubav prema sportu koji mi je ušao pod kožu i s velikim nestrpljenjem čekam da počne svako takmičenje. Nikad ne volim da pričam unapred, za sada sam u dobroj formi i jedino mogu da kažem kako ću dati svoj maksimum da ostvarim možda čak i bolje rezultate – zaključuje članica streljačkog kluba Partizan koja je nedavno osvojila i zlatnu medalju na Svetskom kupu u Fort Beningu u gađanju MK puškom trostav. Ovo je, inače, druga zlatna medalja Arsovićeve u ovoj disciplini na Svetskim kupovima u 2013. godini.
Danilo Mašojević
