Letargija na domaćoj pozorišnoj sceni razbijena je 28. marta kada je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta gostovalo jedno od nauglednijih svetskih teatara, pozorište Šaušpilhaus iz Diseldorfa sa predstavom Hamlet. U glumačkoj postavci bio je i umetnik koji će ovaj dan upamtiti sa nostalgijom. Glavnog Šekspirovog junaka tumači Aleksandar Radenković (34) koji već godinama ostvaruje zapažene uloge u nemačkim pozorištima. Dok je na sceni uverljiv kao egoističan, licemeran i usamljen danski kralj, Aleksandar nam je, nakon što nas je uoči premijere sačekao u Muzeju pozorišta, svojim manirima predočio da je kulturan, srdačan i skroman. Ovaj rođeni Novosađanin u medijima je najavljivan kao zvezda, a prethodni put našu zemlju posetio je u avgustu prošle godine.
- U Nemačkoj sam poznat u pozorišnom svetu, a budući da je taj milje uglavnom sačinjen od elite i intelektualaca, ne bi bilo ispravno reći da sam slavan. I ne osećam se kao zvezda. Inače, obožavam da posetim rodnu zemlju. Obično se kratko zadržim u Beogradu i onda pohitam ka Bačkoj Palanci, gde imam vikendicu u kojoj se opustim kraj Dunava - kaže glumac koji se sa porodicom u Nemačku preselio kada je bio na pragu osnovne škole, pošto je njegov otac dobio primamljivu poslovnu ponudu. Da se srpskom glumcu može dodati i pridev svestran, ilustruje činjenica da je bio uspešan i u sportu.
- Čim sam se preselio u Nemačku, kao sedmogodišnjak počeo sam da treniram fudbal u Ajntrahtu iz Frankfurta, a moja fudbalska karijera trajala je do devetnaeste godine. Fudbal i škola išli su mi uporedo. Odmalena sam voleo da čitam, a kada smo kao klinci išli na fudbalske pripreme nosio sam knjige, pa su me saigrači u šali nazivali studentom. Potrefilo se da sam u godini u kojoj sam maturirao ujedno doživeo i povredu butnog mišića, koja me je odvojila od travnatog terena. Tada sam počeo da studiram i ubrzo sam dobio ponude za pozorišne angažmane, tako da je taj umetnički deo moje ličnosti prevagnuo u odnosu na onaj sportski - kaže Aleksandar koji se danas bavi tai boksom. Pohađajući studije glume u Lajpcigu, radio je i kao stjuart, dok danas njegov dan protiče u znaku pozorišta, u kome najčešće provodi deset do dvanaest časova u kontinuitetu. Saglasan je sa tvrdnjom da u Nemačkoj ljudi nemaju dovoljno vremena za hobije i druženje, a misao da živi u Srbiji redovno mu prolazi kroz glavu.
- Više puta u toku godine tuče me nostalgija i razmišljam o tome da se vratim u Srbiju. Ovde sam opušten i slobodan, ali verujem da kada bih morao da radim, bilo bi mi slično kao i u Nemačkoj. Najsrećniji bih bio ukoliko bih mogao da nađem neki model po kojem bih bio malo tamo, a malo ovde. Da radim i u Srbiji i u Nemačkoj - iskren je umetnik koji teži da energiju potrebnu za svakodnevne izazove prikupi tokom boravka u prirodi i slušanja elektronske muzike.
Ipak, zaslugu za svoju popularnost Aleksandar duguje i svojoj devojci, poznatoj nemačkoj glumici i TV licu, Nini Friderike Gnedih (36).
- Upoznali smo se za vreme mojih studija, kada je ona bila u klasi iznad mene i u to vreme nismo provodili mnogo vremena zajedno. Nekoliko godina kasnije igrao sam u pozorištu u Hamburgu. Nina je slučajno bila na jednoj od mojih predstava. Videli smo se nakon premijere i prepoznali jedno drugo. Ubrzo nakon toga počela je naša veza. Kada s njom šetam, ljudi nas presreću na ulici jer je prepoznaju. Ona je televizijsko lice i veoma je poznata u Nemačkoj - objašnjava Aleksandar i otkriva kako vezu sa Ninom uskoro planira da ozvaniči brakom.
Stefan Tošović
