Sa samo pet godina, čovek koji je ušao u istoriju skočivši sa preko 36.000 metara nadmorske visine, nacrtao je sliku za svoju majku, a na njoj je prikazao sebe kako lebdi sa padobranom, dok ga porodica posmatra sa zemlje. Dvanaest godina kasnije, kada je Feliks napravio svoj prvi skok sa padobranom, majka mu je vratila tu sliku.
Međutim, Feliks nije jedini čovek koji je predvideo svoju budućnost na crtežima.
Tom Dejli, koji je postao svetski šampion u skokovima u vodu kada mu je bilo 15 godina, sa devet godina nacrtao je sebe kako stoji na rukama na dasci i sprema se za skok, a pored daske su bili nacrtani Olimpijski krugovi.
Psiholozi već od ranije znaju da slike koje crtaju deca mogu biti dosta precizne refleksije njihovih unutrašnjih svetova. Deca stvaraju umetnost iz istog razloga kao i svi drugi – kako bi pokazali svoje misli ili emocije. Umjetnost im pruža sigurno okruženje.
- Većina pažnje koja se poslednjih godina daje interpretaciji dečije umetnosti se koncentriše na razumevanje negativnih događaja. Slikanje može pomoći deci prilikom psihološkog stresa i u borbi protiv traume, depresije ili zlostavljanja - rekla je dr Ester Burkit i dodala da se mnogo ređe sreću pozitivni prikazi dečijih crteža.
-Crteži dece o sebi samima mogu predstavljati njihove snove i nadanja. Čin fokusiranja i vizuelizacije im pomaže da ostvare svoje snove. Deca na taj način kristaliziraju određeni san i trude se da ostvare ono što žele - dodala je Burkit.
