Početkom avgusta navršile su se četrdeset i tri godine od brutalnog ubistva Šeron Tejt, supruge reditelja Romana Polanskog i jedne od najlepših holivudskih glumica svih vremena. U noći između 8. i 9. avgusta 1969. godine Šeron, koja je bila u devetom mesecu trudnoće, i njeno troje prijatelja, Jaya Sebringa, Wojteka Frykowskija i Abigail Folger, kao i slučajnog prolaznika Stivena Parenta, na najsuroviji način usmrtili su sledbenici kalifornijskog sektaša Čarlsa Mensona, članovi Porodice Manson. Pred vilu u Sielo Drajvu 10050, Benedikt Kenion - Los Anđeles, s izričitim naređenjem Čarlsa Mensona da pobiju sve koje zateknu u kući stigla su četiri člana Porodice, Tex Watson, Pat Krenwinkle, Susan Atkins i Linda Kasabian.
Šeron Tejt rođena je 24. januara 1943. godine, u Dalasu u Teksasu, dan pred godišnjicu braka svojih roditelja, pukovnika obaveštajne službe američke armije Paula i Doris Tejt. Ona je bila njihovo prvo dete, a pet godina kasnije dobila je i sestru Debru. Još kao mala Šeron je plenila svojom lepotom i šarmom. Majka Doris Tate godinama kasnije prisećala se kako su i slučajni prolaznici zastajali ispred kuće ne bi li uživali u devojčicinoj lepoti. Već sa 6 meseci Sharon Tate u Dalasu je pobedila na prvom izboru lepote i dobija titulu Miss Tiny Tot.
Zahvaljujući poziciji u armiji koju je zauzimao pukovnik Paul Tate, porodica se često selila na relaciji Amerika - Evropa. Sharon je brzo sklapala prijateljstva, ali je nastojala i da ih zadrži, bez obzira na udaljenost jer je shvatila njihov značaj. Ipak, tokom detinjstva, jedini životni pratioci bili su joj njeni roditelji. Kao tinejdžerka Tate je učestvovala na izborima lepote i na nekoliko njih pobedila radeći istovremeno i kao model. U proleće 1960. godine pojavljuje se na naslovnoj strani veoma tiražnog časopisa američke armije Stars and stripes. Na sebi je imala bikini, kaubojske čizme i šešir, a sedela je na vrhu rakete. Pošto joj je otac 1962. prekomandovan u Italiju, Sharon je tamo upisala Vincenca American High School. Njena školska drugarica Sheila Plank Boyle prisetila se: Sharon je bila uključena u praktično sve što smo mi radili, bila je zvezda čirlidersica izvodeći rutinsku koreografiju kao magiju. Boravak u Italija će, kako se ispostavilo, biti zaslužan i za njenu karijeru u Holivudu. Živeći tamo Sharon je upoznala Ričarda Bejmera koji ju je ohrabrivao da nastavi da se interesuje za glumu i modeling dajući joj vizitkartu svog agenta Hala Gefskog.
- Ričard mi je rekao da moram biti na slikama i ja mu verujem - govorila je Tate. Tokom boravka u Italiji Sharon i nekolicina njenih prijatelja iz škole dobili su uloge u filmu Barrabas, a ona je ponovo briljira ostavljajući snažan utisak na istinske holivudske zvezde Anthonyja Quinna i Jacka Palancea. Njena majka Doris kasnije je izjavljivala kako su ljudi iz italijanske filmske produkcije često pokušavali da za svoje projekte dobiju Sharon. Kada je pukovnik Tate konačno prekomandovan nazad u SAD, Sharon je videla šansu da svoje snove o holivudskoj karijeri pretvori u stvarnost. Poziva Beymerovog agenta koji joj obezbeđuje nekoliko reklama za Santa fe cigarete i Chevrolet automobile.
- Ona je bila toliko mlada i lepa da nisam znao šta da radim s njom - rekao je Gefsky. On je nešto kasnije upoznao Šeron sa predsednikom Filmways kompanije, Martinom Ransohoffom koji je bio očaran njenom neverovatnom lepotom. Zbog toga je pozivao njene roditelje da se dogovore o ugovoru i na taj način njen san definitivno postaje stvarnost. Pre nego što je napunila 21. godinu, Sharon je dobila ugovor i počela je da snima filmove. Igrala je uglavnom manje uloge i pripremala se za neku veliku rolu u kojoj će moći da pokaže svoj raskošni talenat. U seriji The Beverly Hillbillies dve sezone je tumačila lik sekretarice Janet Trego. Pripremajući je za pravi holivudski početak karijere Ransohoff je na Sharonine časove glume potrošio više od milion dolara i ona i tako postala poznata kao Million Dollar Baby, jedna od poslednjih studijskih zvezda. U to vreme Tate je upoznala francuskog glumca Philippea Forqueta i započela je vezu s njim. Karijera u usponu donela joj je veliki pritisak pa je nekoliko puta prekidana veza konačno okončana. Jaya Sebringa, bivšeg mornara koji je postao jedan od vodećih holivudskih frizera, a za kojeg je kasnije rekla kako je bio izuzetno nežan, upoznala je 1964. godine, ali je ipak odbila njegovu bračnu ponudu. Sebring će joj ipak ostati prijatelj, sudbinski povezan s njom do noći 9. avgusta 1969. godine.
Iako je 1964. godine učestvovala na nekoliko kastinga A produkcije, agenti procenjuju kako još nije došao njen čas pa u dva filma Americanization of Emily i The Sandpiper dobija epizodne uloge. Ipak Ransohoff joj već 1965. daje prvu glavnu žensku ulogu u filmu Eye of the Devil u kojem igra sa Davidom Nivenom, Deborah Kerr i Donaldom Pleasencom. Tejt i Sebring putuju u London na pripreme za snimanje filma gde Ransohoff, kao deo promocije nove zvezde Šeron Tejt, dogovara i produkciju kratkog dokumentarca All eyes on Sharon Tate koji će biti pušten istovremeno s Eye of the Devil. Tejt u filmu igra vešticu Odilu koja ima misterioznu moć nad zemljoposednikom i njegovom ženom. Iako nije imala mnogo dodira sa drugim glumcima, njena interpretacija smatra se krucijalnom. Niven je opisuje kao veliko otkriće, a Kerr kaže kako će sa razumnom količinom sreće Tate postići veliki uspeh. U svojim intervjuima Šeron je isticala svoju sreću što je radila sa takvim profesionalcima i kako je gledajući Kerr na poslu mnogo naučila o jednostavnoj glumi.
Posle snimanja filma Tejt je ostala u Londonu gde je upoznala svet mode, ali I provoda u noćnim klubovima. U to vreme susreće svog budućeg supruga, mladog reditelja Romana Polanskog. Njih dvoje, kasnije su se složili kako su prilikom prvog susreta oboje bili impresionirani jedno drugim. Polanski je tada planirao snimanje The Fearless Vampire Killers u kojem je koproducent bio Ransohoff i za koji je tražena crvenokosa glumica Jill St. John. Na Ransohoffovo insistiranje Polanski ipak odlučuje da angažuje Tate pod uslovom da za vreme snimanja nosi crvenu periku. Paralelno s režijom, reditelj je I glumio mladića koji je zainteresovan za lik koji tumači Tejt i tako započinje romansu s njom. Posle snimanja filma Sharon se useljava u londonski apartman Polanskog, a ubrzo posle toga u London dolazi i Sebring koji insistira da upozna reditelja. Kasnije je izjavio kako je bio srećan što je postao i ostao osoba od Sharoninog najvećeg poverenja. Polanski je komentarisao da je Sebring bio usamljen pa je Sharon i njega video kao članove porodice.
Tejt se zatim vratila u SAD radi snimanja filma Don’t Make Waves sa Tonyjem Curtisom koji nije zabeležio gotovo nikakav uspeh, a paralelno s tim radial je i reklamnu kampanju za Coppertone. Predstavljena od produkcije Metro-Goldwyn-Mayer kao kraljica surfa i najveći deo filma odevena u nešto malo više od bikinija, Tejt ipak postaje jedan od seks simbola tog vremena.
- Ne zaluđujem se. Ne mogu da vidim sebe kako radim Šekspira, izjavila je posle jednog od sličnih filmova Tejt.
Posle povratka Polanskog u SAD zbog snimanja kultnog filma Rosemary’s baby, baziranog na istoimenom romanu Ire Levin, on želi da ulogu Rosemary dobije upravo Tate, ali kako to nije lično preporučio producentima, oni se odlučuju za Miu Farrow, a Sharon se u filmu pojavljuje u maloj epizodnoj ulozi. Tate tokom snimanja daje ideje za neke od ključnih scena filma. Fotografije sa snimanja objavljene u magazinu Esquire daju izvanredan publicitet kako Tate tako i filmu.
U martu 1967. godine tekst o glumici u Playboy počinje rečima: Ovo je godina u kojoj će se dogoditi Sharon Tate... praćen sa šest golišavih fotografija koje je snimio Roman Polanski tokom snimanja The Fearless Vampire Killers. Tate je optimistična, potpisuje i ugovor za glavnu rolu u Valley of the Dolls. Filmska verzija jednog od vanvremenskih bestselera bila je izreklamirana i dobro prihvaćena, a Sharon je shvatala kako će ta uloga unaprediti njenu karijeru. Tokom snimanja poverila se Barbari Parkins kako je u ludoj ljubavi sa Polanskim.
- Da, nema sumnje da je Roman čovek mog života, kazala je koleginici.
Kasnije iste godine, Tejt i Polanski su se vratili u London i postali česta meta novinara i fotoreportera. Venčali su se uz veliku pažnju javnosti 20. januara 1968. i preselili se u kuću Polanskog na Iton skveru u Belgraviji.
Posle nekog vremena Polanski joj je saopštio kako je želeo da se oženi hipi devojkom, a ne domaćicom zbog čega se vraćaj u Los Anđeles gde ubrzo počinju da se druže sa nekima od najuspešnijih mladih ljudi iz holivudske industrije. Polanski u krug ljudi oko sebe uključuje i prijatelje koji su ga poznavali još u Poljskoj, Wojciecha Frykowskog i njegovu devojku Abigail Folger. U leto 1968. Sharon počinje sa radom na filmu The Wrecking Crew u kojem igra sa Deanom Martinom. Ostvarenje je bilo uspešno što je obezbedilo Sharon dobre kritike, između ostalih i u New York Timesu.
Krajem te godine Tate ostaje u blagoslovenom stanju i Polanski pronalazi novo ljubavno gnezdo za njih, vilu u 10050 Sielo Drajv u Benedikt kanjonu u Los Anđelesu. U martu sledeće godine Tate putuje na snimanje u Italiju, Polanski u London, a vilu se useljavaju njihovi prijatelji, Frykovski i Folgerova koji će, uz Jaya Sebringa, tu ostati i u noći masakra. Budući da je završila snimanje svog poslednjeg filma The Thirteen Chairs Tate se u Londonu pridružila Polanskom koji je snimao The Day of the Dolphin. Tate se, nakon što je u Londonu snimila niz glamuroznih fotografija za časopis Queen, krajem jula vratila u Los Anđeles brodom Queen Elizabeth bez Polanskog, koji je trebao da joj se pridruži sredinom avgusta, desetak dana pre nego što se porodi.
I upravo u to vreme, u avgustu 1969. godine preklapaju se putevi hipika Charlesa Mansona, predvodnika sekte Porodica Manson i njegovih sledbenika i Sharon Tate i njenih prijatelja. Popodne 8. avgusta 1969. Charles Manson govorio je svojim sledbenicima, nad kojima je zahvaljujući narkoticima imao potpunu moć: Now is the time for Helter Skelter. (Sada je vreme za Helter Skelter). Famozni Helter Skelter, inače pesma The Beatlesa, bio je Mansonov scenario, zapravo proročanstvo po kojem će započeti apokaliptični rat na osnovu rasne mržnje belaca i crnaca. Manson je znao da na adresi 10050 Sielo Drive više ne stanuje Teri Melčer sa svojom devojkom Kendis Bergen. Ta kuća je u njegovoj pomračenoj svesti predstavljala simbol odbacivanja ljudi sličnih njemu tako da je naredio članovima Porodice Manson da pobiju sve koji se u kući zateknu.
- Osećala sam se uzbuđenom, posebnom, izabranom - seća se Kasabian.
- Kada smo stigli u rezidenciju Sharon Tate svetla ispred kuće bila su upaljena, a i put je bio osvetljen. Teks je imao makaze i presekao je telefonske žice. Naišla su neka kola, pa smo se sagli. Teks je iskočio i opalio četiri puta iz pištolja. Rekao mi je da uzmem novčanik od klinca koga je ubio. Ušla sam u kola. Tamo je ležao mladić, iako nisam videla krv, znala sam da više nije živ - tako je jedna od Mansonovih sledbenica kasnije opisala ubistvo Stivena Paranta, mladića koji je slučajno naišao kolima.
U kuću u kojoj je Tate posle večere zabavljala svoje prijatelje, ušlo je troje odabranih za krvavi pir, Kasabian je čuvala stražu. - Svi ćete umreti, rekao im je Watson, nakon što ih je vezao užetom. To je bila očajna borba u kojoj su sve četiri žrtve izbodene do smrti. Prebrojano je ukupno 102 rane, od čega je Sharon Tate imala 16. kad su se udaljili od kuće, Kasabian je uzela oružje, očistila ga i izbacila u jarugu.
Idućeg dana Manson je poslao ponovo svoju Porodicu da ubije i ovog puta, nasumično, izabrao kuću Lenoa i Rosmari LaBianka, dobrostojeće vlasnike lanca piljarnica. Upao je u kuću i vezao ih. Onda je otišao, naređujući članovima Porodice da ih izbodu do smrti. Menson je pre hapšenja u oktobru zasigurno bio umešan u još jedan zločin, ubistvo Šortija Šeja. Međutim, svet će ga zauvek pamtiti zbog ubistva Tate i njenih prijatelja. Zajedno sa članovima sekte koji su počinili zločin osuđen je na smrtnu kaznu, koja je kasnije preinačena u doživotnu. Nekoliko puta je tražio da bude pomilovan, ali je zbog lošeg vladanja njegova žalba svaki put odbijana. HJoš je u zatvoru izu kojeg se oglašava svakih dvadeset godina. Za sebe kaže da je zao I proklet čovek, možda čak I đavo lično. Teško je reći da se neko ne bi složio s njim s obzirom na to da je bio nalogodava ubistva žene koja je u trenutku samrtnogh robca bila samo dve nedelje udaljena od porođaja. Preklinjala je za život bebe, ali to monstrumima nije bilo dovoljno.
Moni Marković
