Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo, reči su koje asociraju na astronauta Nila Aldena Armstronga, prvog čoveka koji je zakoračio na Mesec. Iako mnogi spore kako se otisnuo u orbitu, već da je njegovo sletanje na Mesec izrežiran marketinški trik kako bi se dokazala nadmoć Amerike, ove spekulacije ni dan-danas nisu dokazane. Miran, tih i povučen Nil Armstrong nije želeo da uživa u planetarnoj popularnosti. Bojao se slave, a svoj život usmerio je na načina istraživanja i porodicu koja mu je uvek bila iznad svega. Štitio je svoju privatnost i uvek isticao kako želi da se rad svih ljudi na projektu Appolo 11, koji su se vinuli u vasionu i osvojili Mesec, poštuje, te da nije u redu da samo on bude u centru pažnje.
Američki astronaut rođen je 5. avgusta 1930. godine u Vapakonetu u državi Ohajo. Njegovi roditelji škotsko-nemačkog porekla Stefan Koeing i Viola Luiz pre Nila imali su još dvoje dece June i Deana. Njegov otac radio je kao revizor za državu Ohajo i upravo zbog posla često su se selili. To je i razlog zbog kog je Nil sa samo petnaest godina promenio dvadeset različitih gradova. Ljubav prema letenju probudila se u njemu kada je prvi put leteo sa ocem, a tada je imao samo šest godina. Kao desetogodišnjak rekao je učitelju da će jednog dana leteti do Meseca. A ocu je više puta pričao kako često, pre nego što utone u san, oseća kako se diže uvis, odvaja od Zemlje, napušta svoju kuću, farmu na kojoj se rodio...
Njegov otac se 1944. zbog posla poslednji put preselio, a četrnaestogodišnji Nil tada je radio kao raznosač u jednoj lokalnoj farmaceutskoj fabrici. Još tada je počeo da pohađa časove letenja na lokalnom aerodromu, a sa samo petnaest godina dobio je sertifikat da može upravljati letelicama. Kako želja za letenjem nije jenjavala, nakon srednje škole dobio je mornaričku stipendiju za Univerzitet Perdju koja je podrazumevala dve godine studiranja uz kasnije usavršavanje u vojsci. Nil je inače bio tek druga osoba u porodica koja je upisala studije, a zanimljivo je da je bio primljen i na tehnološki institut u Masečusetu. Njegovo školovanje ravno je jednoj holivudskoj priči - uspešan pilot koji je posle dve godine studija služio u američkoj vojsci kasnije je doktorirao na nekoliko univerziteta.
Školovanje je prekinuo kako bi učestvovao u Korejskom ratu tokom kojeg je obavio 78 borbenih letova. Kada se vratio u Ameriku, oženio se i preselio u Kaliforniju gde je počeo da radi u elitnoj vazduhoplovnoj bazi Edvards, u Nacionalnom savetodavnom komitetu za aeronautiku kao test pilot. Od kada je došao u bazu među kolegama se isticao po svojoj briljantnoj inteligenciji, a od ostalih kolega odvajalo ga je i fotografsko pamćenje. Čim je NASA objavila konkurs za pilote, odmah se prijavio jer je želeo da se oproba u novim disciplinama.
- Nisam očekivao da letim na Mesec, niti sam o tome razmišljao, prijavio sam se za astronauta samo zato što sam želeo nešto novo.
Prvi let u kosmos Armstrong je obavio kao komandant misije Gemini 8, 16. marta 1966. sa astronautom Dejvidom Skotom. Misija je bila prekinuta za manje od 11 časova, iako je trebalo da traje tri dana, ali osnovni cilj, prvo lansiranje u kosmos, ipak je postignut. Tom prilikom Armstrong je zbog problema nastalih usled spajanja broda sa bespilotnom letelicom u poslednjem trenutku uspeo da se odvoji i sigurno vrati na Zemlju.
Oduvek je želeo da ima porodicu koja će mu biti baza, a sa suprugom Janet Searon venčao se 1956. godine. Godinu dana kasnije rodio im se sin Eric, 1959. dobili su ćerkicu Karen koja je 1962. godine preminula od tumora na mozgu, a godinu dana nakon njene smrti dobili su treće dete, sina Marka.
Septembra 1962. Armstrong zajedno sa pilotima Jangom, Mekdivitom, Vajtom, Konradom, Bormanom, Lovellom i Stefordom, koji će kasnije kao i on steći planetarnu slavu, pristupio drugoj grupi astronauta NASE.
Nedugo nakon toga započeo je pripreme u programu Appolo, kao komandant jedne od rezervnih posada. Posle tragedije na Kejp Kenediju, januara 1967, kada su usled kvara motora prve misije Appolo poginuli astronauti među kojima je bio i prvi kandidat za let na Mesec Virdžil Grisom, Armstrong je dobio mogućnost da postane član posade. Osim njega posadu su činili pilot Majkl Kolins i pilot mesečevog modula Edwin Aldrin. Appolo-11 je 16. jula 1969. lansiran prema Mesecu, na čije tlo su sleteli posle četiri dana. Njegove prve reči izgovorene na Mesecu: Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo, za koje mu je ideju dao slavni Artur Klark, ušle su u istoriju. Pored američke zastave, Nil je na Mesecu ostavio i ploču na kojoj je pisalo: Došli smo u miru, u ime celog čovečanstva!
Armstrong je iz kapsule ispuzao na malu platformu sa rukohvatima, a potom se spustio niz merdevine. Oprezno je zakoračio na tlo Meseca gde je proveo dva sata i sedamnaest minuta i skakućući po njemu prevalio oko hiljadu metara. Misija je privođenjem komandnog modula Apolo-11 na talase Pacifika uspešno završena posle osam dana, tri sata i 18 minuta. Kada su kasnije Nila pitali kako se osećao prilikom sletanja na Mesec kratko je rekao: Kao vrlo, vrlo mali čovek.
- Mislim da idemo na Mesec zato što je u prirodi ljudskog bića da se hvata u koštac sa izazovima. Mi treba da radimo takve stvari baš kao što i lososi plivaju uzvodno.
Brojne spekulacije oko toga da li je Appolo 11 zaista sleteo na Mesec podgrejala je činjenica da je jedan službenik NASE uništio snimak sletanja, dok je rekonstrukcija snimljena kasnije.
Čim su se vratili postali su slavni, ali Armstrong nije želeo da poleti na krilima uspeha i ostao je dosledan sebi i svojim principima. Iako je prisustvovao brojnim paradama i svečanostima priređenim u njegovu čast, nikada nije postao rob popularnosti.
Tadašnja Jugoslavija i Beograd imali su veliku čast da ugoste astronaute koji su osvojili Mesec. Vazduhoplovni inženjer našeg porekla, Milivoj Jugin, koji je izveštavao tokom misije Appolo 11 upriličio je susret sa svim članovima posade u studiju TV Beograd. Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito organizovao je svečani prijem za Nila Armstronga kome je dodelio orden Jugoslovenske zvezde sa lentom. Tom prilikom Neil je doneo uzorak sa tla Meseca, a iz automobila kojim se vozio mahao je uzbuđenoj masi.
Nil Armstrong je uvek govorio da želi samo ono što mu pripada, slava mu se činila kao vašar koji mu ubija privatnost do koje mu je veoma stalo. Skroman, ćutljiv i povučen samo je želeo da ponovo ode u kosmos, ali NASA o tome nije želela da razmišlja. Iako je dobio posao na visokoj poziciji u vašingtonskoj administraciji, nakon samo godinu dana dao je otkaz i posvetio se svojoj najvećoj ljubavi - edukaciji. Od 1971. do 1979. radio je kao profesor na Univerzitetu Sinsinati, dok je od 1980 do 1982. bio u Savetu direktora kompanije Cardwell u Ohaju. Od 1982. do 1992. bio je predsednik kompanije Computing Technologies u Virdžiniji, a do 1999. istovremeno je radio i u Savetu direktora kompanije Eaton.
Rado je prihvatao počasne doktorate, najviša predsednička i kongresna odlikovanja. Dok je radio kao profesor sa svojom prvom suprugom je kupio mlekaru u dalekoj provinciji Ohaja, gde su se povlačili u višemesečnu izolaciju. Od supruge Janet razveo se 1994. nakon 38 godina braka, a svoju drugu ženu upoznao je 1992. godine na golf turniru, tokom doručka za zajedničkim stolom. Tada su kratko razgovarali, ali dve nedelje kasnije kada ju je pozvao i pitao šta radi, odgovorila je da obara drvo trešnje. Nakon samo pola sata Armstrong je bio u njenom dvorištu kako bi joj pomogao. Venčali su se 12. juna 1994. u Ohaju, a drugu ceremoniju održali su u San Isidro Ranču u Kaliforniji.
Neil nikada nije voleo da daje autograme jer je dobio informaciju kako se oni kasnije prodaju za basnoslovne cifre, a samo jedanput je snimio reklamu za Krajsler, nakon čega se pokajao i više nikad nije želeo da učestvuje u takvim marketinškim akcijama. Zdravstveni problemi počeli su da ga muče u februaru 1991. godine kada je tokom skijanja doživeo blaži srčani udar. Ove godine 7. avgusta zbog kardiovaskularnih problema Neil je morao da se podvrgne operaciji. Njegovo srce nije izdržalo i preminuo je 25. avgusta u Sinsinatiju u državi Ohajo. Ubrzo nakon njegove smrti Bela kuća je izdala saopštenje da Neil nije bio samo heroj svog vremena, već svih vremena.
Nil Armstrong ostaće upamćen kao najbolji ambasador čitave planete, a uprkos svojoj izrazitoj skromnosti ipak je davao velike izjave poput one koja glasi: Velike misli ne trebaju samo velika krila nego i važno postolje za sletanje.
Ksenija Konić
