Margaret Hilda Tačer ili jednostavnije Čelična lejdi jedina je žena koja je u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva obavljala dužnost premijera. Istoričari baš kao i politički analitičari i političari slažu se u najvažnijem - Tačerova je taj posao obavljala na najbolji mogući način i, pre svega, u interesu britanske krune i samih Britanaca. Iako je vodila zemlju u pretposlednjoj dekadi dvadesetog veka, od 1979. do 1990. godine, koja je obilovala velikim političkim, ali i bezbednosnim izazovima, Tačerova je uspešno izbegavajući zamke moderne politike i međunarodnih odnosa nepokolebljivo istrajavala na sopstvenim principima zasnovanim na britanskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici, te s pravom stekla nadimak Čelična lejdi koji na najbolji način odslikava njen lik i delo.
Margaret Hilda Tačer, baronica Tačer, devojački Roberts, rođena je 13. oktobra 1925. godine u Granthamu, u Linkonskom okrugu u porodici Alfreda Robertsa i Beatrice Stephenson. Detinjstvo je provela u rodnom gradu u kući u kojoj su njeni roditelji imali prodavnicu prehrambenih proizvoda gde je mlada Margaret i radila. Odrasla je u društvu starije sestre Muriel u veoma liberalnom okruženju, ali politički aktivnom.
Naime, njen otac je bio aktivan u lokalnoj vlasti, jedno vreme i gradonačelnik, ali i visokopozicioniran u lokalnoj crkvi. Margaret je bila živahna devojčica koja je odmalena pokazivala sklonost ka debati. Školovanje je započela u Kesteven and Grantham Girls' School u rodnom gradu gde je bila najpopularnija devojčica i vođa ratnih 1942. i 43. godine. Pred kraj školovanja konkurisala je za stipendiju na Oxfordu gde je želela da studira hemiju. U početku je bila odbijena, ali je dobila mesto nakon što se jedan kandidat povukao.
Na Oxford je stigla 1943, a diplomirala četiri godine kasnije. Pokazivala je interesovanje za različite oblasti, a njene vanškolske obaveze podrazumevale su klavir, poeziju, šetnju, plivanje i hokej na travi gde je pokazivala zavidan talenat. Nakon diplomiranja Magaret, ili Magi, kako su je iz milošte zvali, počela je da radi kao hemičar istraživač u fabrici plastike. U tom periodu pokazala je i najveću zainteresovanost za politiku smatrajući kako bi mogla da pokuša da promeni svet. Bio je to period kada žene još nisu govorile o politici, a pogotovo ne one mlade. Međutim, Tačerova za to nije marila. Uporna i popularna, kakva je bila, lako je prevazišla prve prepreke i pedesetih godina prošlog veka i zvanično se politički aktivirala i postala član Konzervativne partije. Na večeri povodom pristupanja upoznala je uspešnog, bogatog i razvedenog Denisa Tačera.
Ubrzo su otpočeli vezu, a u decembru 1951. su se i venčali. Dugo nije pristajala na brak jer je smatrala da ona jednostavno nije obična žena. Pošto nije želela da to opterećenje nameće budućem mužu, po svaku cenu je htela da izbegne odlazak pred matičara. Međutim, zbog takvog stava Denis ju je sve više voleo i postajao sve nestrpljiviju. Na kraju su se venčali i ispostaviće se kako je ovo bila jedna od prvih njenih pametnih odluka. Posle venčanja počeli su dodatno da rade na Margaretinoj karijeri koja je obećavala, a imala je brojne obožavaoce jer je bila jedina žena na političkoj sceni. Od muža je dobijala podršku, a u prilog tome svedoči i podatak da je baš on finansirao njeno dodatno obrazovanje, advokaturu i tečaj ponašanja na sceni. Školovanje završava 1953. kada rađa i blizance, ćerku Kerol i sina Marka.
Na opštim izborima 1959. godine kao predstavnica Linkonskog okruga dobila je mesto u britanskom parlamentu kao predstavnica Konzervativne partije. 1970. konzervativac Edvard Hit formira vladu a tada 45-godišnju Tačerovu imenuje za državnog sekretara za obrazovanje i nauku. 1974. godine podržava Keitha Josepha u borbi za lidera konzervativaca, ali ovaj odustaje od izbora. Godinu dana kasnije na stranačke izbore Margaret Tačer izlazi lično, pobeđuje, i tako postaje jedna od najmoćnijih figura britanske imperije.
Ostao je zabeležen i njen veoma oštar govor u Kensington Town Hallu 1976. kada je kritikovala rad politbiroa SSSR-a kojim je nagovestila o kakvom profilu političara je reč. Britanci, ali i Sovjeti zatečeni su bili, a kao odgovor iz Moskve stigao je između ostalog i nadimak Iron Lady, koji će je od tada pratiti kroz život. Tri godine kasnije sa Konzervativnom partijom odnosi ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima i prvi put, 4. maja 1979. u istoriji Velike Britanije, jedna žena je ušla u Downing Street 10 kao premijer i na toj poziciji zadržala se sve do 1990. Mnogi su je voleli, ali i osporavali, a činjenice govore kako je dobrano urušenu britansku industriju uspela da postavi na zdrave noge. Gospođa Tačer često je donosila veoma teške i nepopularne odluke, ali je vreme pokazalo da su u datom trenutku to ipak bili odlični potezi.
- Biti premijer je usamljen posao... Ne možete biti lider iz gomile, govorila je Tačerova.
Margaret je svoju karijeru gradila na jasnim principima i vrednostima od kojih nije odstupala ni onda kad joj je popularnost bila na minimumu, kad su je omalovažavali i vređali svi politički konkurenti, uključujući i dobar dio establišmenta same Konzervativne partije na čijem je čelu bila. Njen program sa kojim se kandidovala za predsednicu konzervativaca bio je veoma jasan: vratiti izvornu politiku torijevcima. Poruka je bila jasna i nije bilo mesta njenom različitom tumačenju: slobodno tržište, borba protiv socijalizma, žestoka kritika sindikata koji su prestali da služe stvarnim interesima radnika, snažno vezivanje Britanije za one zemlje kojima je fundamentalno opredeljenje sloboda pojedinca i tržišna privreda.
Osnov je bio jasan: ljudi nisu jednaki, nikad nisu bili i neće biti, različiti su i to je božanska blagodet. Od svoje politike nije odustala čak ni onda kad je stanje u Britaniji postalo gore od krize koju je nasledila od laburista. Ipak, ma koliko to neumesno zvučalo, najviše zasluga za gotovo bezuslovnu podršku tokom većeg dela svog mandata Tačerova je dobila zahvaljujući ratnom sukobu i pokušaju atentata. Sukob je izbio 1982. kada je vojna hunta koja tog momenta vlada Argentinom izdala naredbu da armija zauzme Folklandska ostrva. Premijerka Tačer odlučila je da stupi u rat za grupu ostrva hiljadama kilometara udaljenih od Britanije i pored američkog pritiska i insistiranja na mirovnim pregovorima. Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo je ovaj rat, vratilo suverenitet nad Folklandima, a Margaret je u narodu stekla apsolutnu popularnost i odrešene ruke da nimalo lake reforme sprovede u delo. Ključna bitka u njenoj političkoj karijeri dobijena je, a gospođa Tačer u potpunosti je opravdala nadimak Čelična lejdi.
Shvatajući značaj vojne sile, Tačerova je govorila kako je svet bez nuklearnog oružja nestabilan i veoma opasan za sve.
Drugi ne mnogo manje značajan događaj desio se u oktobru 1984. kada je Megi uz mnogo sreće preživela atentat koji je organizovala IRA (Irska Republikanska Armija). Ni ovoga puta Čelična lejdi nije ustuknula, iako je eksplozija bombe odnela 5 života, već je sledećeg dana, ne odustajući od ranije planiranog programa održala govor. Bila je velika protivnica stvaranja centralističke Evropske unije smatrajući kako treba sačuvati postojeću Evropsku ekonomsku zajednicu. Ostaće upamćeno i njeno razmišljanje da je Evropa kreirana na istoriji, a Amerika na filozofiji.
Za nju je privreda bila veoma važna, a kako bi je sačuvala, bila je spremna na sve. Pokazala je šta znači čelična volja i kada je zbog masovnog zatvaranja rudnika došlo do velikog štrajka rudara. Ni ovo je nije iznenadilo pošto je policija bila spremna da uguši štrajk što je i uradila.
Njena vladavina završena je posle jedanaest godina kada je smenjena sa čela partije jer je izgubila podršku. Razlog za to bilo je lobiranje evropskih zemalja pošto im je smetalo njeno protivljenje stvaranju Evropske unije. Povukla se dostojanstveno i veoma retko prisustvovala javnim manifestacijama. Živela je povučeno sa suprugom sve do njegove smrti 2003. godine. Bila je više nego odlučna kao državni političar, ali je u sopstvenoj kući pogubila konce. Njen sin važio je za plejboja, bio je i hapšen zbog utaje poreza, a nisu mu strane ni skandalozne ljubavne afere.
Ćerka joj je umetnica, živi u Španiji i veoma retko obilazi majku. U jednom od poslednjih intervjua koje je dala istakla je kako bi, kada bi ponovo imala priliku za to, život živela drugačije i izvan politike. Margaret Tačer danas je dementna starica čije je sećanje na 2001. godinu skoro potpuno izbrisalo nekoliko moždanih udara. Žena koja je u vreme kad je bila ministarka nauke donela najnepopularnije odluke, počevši od one kada je 1970. ukinula besplatno mleko u osnovnim školama, preko onih koje su dovele do povećanja broja nezaposlenih, pa do one o napadu na Foklandska ostrva, danas je predmet jedne sasvim druge rasprave koja se svela na to kako će biti sahranjena. Mnogi u Kraljevstvu misle da nije zaslužila državnu sahranu.
Njen najbolji politički prijatelj Ronald Reagan otišao je kao dementni starac sa najtežim oblikom Alchajmerove bolesti i nije bio u stanju da prepozna čak ni svoju suprugu, a zaboravio je i kako je nekada bio najmoćniji čovek na svetu. Njega i Margaret Tačer vezivali su prijateljski odnosi koji su prevazilazili okvir političkih i interesnih konflikata dve nacije, pa ih zato i danas smatraju najidealnijim parom konzervativnog dela sveta. U spisku poslednjih želja Regan je zahtevao da mu na sahrani govori i najbolja politička prijateljica Margaret Tačer. Čelična lejdi je 2004. godine, iako teško bolesna, ipak otišla na sahranu, ali nije bila u stanju da govori uživo već je njen govor, zbog čestih pauza koje je pravila, pre toga s teškom mukom snimljen.
Margaret Tačer preminula je 8. aprila 2013. godine od moždanog udara.
Moni Marković
