Život glumice Šeron Stoun je uzburkano more neprestano izloženo olujama koje je nemilosrdno šibaju. Sve što ju je tokom pedeset i četiri godine snašlo neko ne bi preživeo ni da na Zemlji obitava četiri veka. Uprkos svim borbama iz kojih je neretko izlazila kao gubitnik, zgažena i ostavljena, nije dozvoljavala da odustane i iznova je kretala u unapred izgubljene bitke. Nakon što je snimila film Niske strasti u bukvalnom smislu imala je čitav svet pod nogama, ali joj ni to nije donelo spokoj, već nova iskušenja s kojim se hrabro sukobljavala. Šeron i danas, bez obzira na to što je zašla u šestu deceniju, pažnju publike u velikoj meri privlači svojim zavodljivim izgledom. Priznanja njenoj lepoti su na neki način ozvaničena i time što ju je magazin People uvrstio među 50 najlepših žena na svetu, a Empire u 100 najseksepilnijih glumica u istoriji kinematografije.
Šeron Stoun rođena je 10. marta 1958. godine u malom industrijskom gradu Midvilu, u američkoj saveznoj državi Pensilvanija kao drugo od četvoro dece fabričkog radnika Džozefa Stouna i opštinskog knjigovođe Doroti. Odgajana je u liberalnom duhu, ali slobode koje su joj bile dostupne nije upražnjavala. Bila je izuzetno vezana za oca koji ju je nekonvencionalnim vaspitanjem odmalena učio da bude svesna svoje posebnosti ukoliko želi da napravi nešto više u životu. Zapravo, ona ni po čemu nije bila prosečno dete. Progovorila je i prohodala veoma rano, u predškolskom periodu sama je naučila da čita i piše i odmalena je pokazivala zanimanje za različite stvari. U odnosu na današnjicu kada uživa u status zvezde, dok je bila devojčica imala je dosta poteškoća da stekne prijatelje i nađe društvo za igru. Vršnjaci je nisu razumeli jer je za njih školovanje predstavljalo nužno zlo, a njoj je značilo sve. Nije ni čudo jer njena biografija nedvosmisleno potvrđuje da lepota koju poseduje nije bez intelektualnog pokrića. Ona je članica Mense, udruženja najinteligentnijih ljudi sveta sa IQ-om 154, tako da je i zvanično najpametnija glumica na svetu. Šeron je bila najbolji đak u školi, daleko ispred svoje generacije zbog čega je već sa petnaest godina prebačena na Univerzitet Edinboro, gde je studirala književnost i umetnost. Međutim, nikada nije diplomirala, ali joj je 2007. kada je posetila fakultet dodeljen počasni doktorat. Razlog za odustajanje od studija verovatno je bio san o kojem je maštala još u detinjstvu, da ostvari glumačku karijeru. Želela je da postane nova Merilin Monro. Put ka slavi potražila je na lokalnom takmičenja za mis, gde je svega nekoliko meseci pre punoletstva ponela lentu najlepše. Tokom ceremonije proglašenja devojke večeri primetili su je skauti modne agencije Ford koji su joj ubrzo obezbedili i prvi manekenski angažman.
Zahvaljujući reditelju Vudi Alenu 1980. modnu pistu je zamenila filmskim setom. Vudi joj je dao prvu ulogu, u ostvarenjem Stardust memories. Za nju je to bila ponuda koja se ne odbija iako pred kamerama nije izgovorila nijednu reč. Posle završenog angažmana otišla je u Evropu kako bi stekla filmsko obrazovanje i tamo okušala sreću. Ali nije dobila pravu šansu i uglavnom je igrala u filmovima B produkcije.
- Bio je to moj izbor jer nisam sklona kompromisima. S godinama sam naučila da to ipak moram da radim, ali najčešće se pokaže da nisam u pravu kada odustanem od svojih principa - rekla je glumica.
Po povratku u Ameriku njena karijera je krenula uzlaznom putanjom, a tada je dobila i prvu ozbiljniju rolu u hororu Vesa Krejvena Deadly blessing. Uspeh na poslu odrazio se i na njen privatni život, pa se 1984. obavezala na vernost producentu Majklu Grinburnu, ali ovo nije bio njen jedini brak. Prvi put se udala takođe za producenta Džordža Engulunda Juniora, mada detalji o njihovoj romansi nikada nisu obelodanjeni u javnosti. S druge strane, Majkla nije skrivala iako o njihovoj ljubavi nema mnogo podataka. Upoznali su se na snimanju filma The Vegas Strip War, važili za izuzetno zaljubljene partnere, ali je njihova strast ubrzo sagorela. Rastali su se posle tri godine, a brakorazvodna parnica okončana je tek 1990. Holivud je brujao kako se par gotovo tukao pred advokatima i sudijama, tako da su svi odahnuli kada su potpisali papire o rastavi.
Devedesete godine proteklog veka, koje je Šeron obeležila kao glumica, ali ponajviše kao fatalna žena, započela je naslovnom stranom magazine Playboy, što joj je otvorilo vrata nekih filmskih studija. To joj je donelo i skeptičnost filmskih kritičara kojima je često bila meta. Nisu je štedeli, a rečenice kojima su opisivali njen rad verovatno bi neku njenu koleginicu naveli i da odustane od karijere. Međutim, ovde je reč o Šeron Stoun. Ona se nije osvrtala na mišljenja onih čiji IQ ne može da joj parira. Vera u sebe učinila je da dođe do preokreta. Pošto su glumice Mišel Fajfer i Džulija Roberts odbile ponudu reditelja Pola Verhovena, Šeron je upala kašika u med. Zaigrala je pored slavnog Majkla Daglasa u psihološkom trileru Niske strasti, a uloga Ketrin Tarmel donela joj je svetsku slavu. Ovo je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih filmova devedesetih. Scena ispitivanja u policijskoj stanici kada Šeron Stoun sedi prekrštenih nogu u kratkoj haljini ispod koje ne nosi donji veš, svrstava se u kultne. U mnogim zemljama film je prikazan u cenzurisanoj verziji, ali je bio rodonačelnik novog tretmana seksa na velikom platnu, a Šeron fatalna žena koju su svi želeli pored sebe. Uprkos tome, ona je ubrzo obelodanila da se verila sa producentom Vilijamom J. MekDonadom koji je zbog nje ostavio ženu, ali su se već sledeće godine rastali i to zbog njene afere sa producentom Bobom Vagnerom. Nekoliko meseci kasnije njih dvoje, koje je žuta štampa nazvala preljubnicima, takođe su objavili veridbu, ali je raskid usledio posle nekoliko nedelja.
- Svaki muškarac Holivuda može da me ima ukoliko ja to poželim. Ne, prepravite to, u svaki muškarac ovoga sveta - izjavila je svojevremeno, a ovo je njena najčešće citirana izjava. I bila je u pravu, svakog koga je poželela imala je, ali u njima nije nalazila ono što je tražila. Na listi njenih ljubavnih partnera našli su se i princ Albert II od Monaka, bivši američki predsednik Bil Klinton, kao i glumci Džered Leto, Rasel Krou, Dejvid Duhovni i Kristijan Slejter.
Status zvezde, poželjne žene i svega onog što su joj Niske strasti donele palo je u senu nakon uloge u filmu Kazino Martina Skorsezea u kojem je igrala suprugu mafijaša čiji lik je dočarao Robert de Niro. Tada se dokazala kao veoma kvalitetna glumica. Za ulogu je dobila Zlatni globus i bila je nominovana za Oskara, a u svojoj bogatoj karijeri ubeležila je i tri Zlatne maline, poslednju za rolu u neuspelom nastavku Niskih strasti.
Treći izlazak pred matičara činio se kao krajnje ispravno rešenje jer je njena veza sa urednikom lista San Francisco cronicle Filom Bronštajnom delovala kao konačni kraj njene mukotrpne potrage za idealnim muškarcem. Zavetovali su se na ljubav 14. februara 1998, a samo dve godine kasnije usvojili su i sina Roana Džozefa. Idila je potrajala pet godina, ali Šeron nije žena u čijem se životu sreća podrazumeva. Svi usponi i padovi koje je ostavila iza sebe vratili su se sa podsmehom da je dokrajče. Svi su voleli mit o njoj, ali niko od silnih muškaraca kojima je davala delić srca nije želeo pravu nju, već filmsku heroinu. Bila je odličan primer za hvaljene među drugarima, ali nikako ona s kojom bi neko od njih poželeo da proživi ostatak život. Valjda zbog toga što je bila jak partner-protivnik. Lepa, natprosečno inteligentna, bogata i slavna nije se uklapala u klasičan stereotip o supruzi.
Dve godine posle razvoda od kojeg se jedva oporavila usledio je novi šok. Usvajanje njenog prvog dečaka bilo je ostvarenje svih želja i nadoknada za spontane pobačaje kroz koje je prošla u želji da se realizuje kao majka. Naime, nedavno je šokirala svetsku javnost priznanjem kako je jako želela decu, međutim dva puta je imala pobačaj, oba puta krajem petog meseca. Nije otkrila ko su bili očevi, ali je podelila ličnu tragediju izjavivši kako su njena deca umrla, a ona je morala na operaciju kako i sama ne bi nastradala. Nedostatak biološke dece nadoknadila je usvajanjem tako da je, kada je izgubila potpuno starateljstvo nad sinom kojeg je sa bivšim suprugom usvojila još kao bebu, to doživela kao boravak u devetom krugu pakla.
- Mislila sam da se nikad neću oporaviti. Ali, nakon nekog vremena ponovo sam bila dobro. Na humanitarnim događanjima pela sam se na pozornicu, ljudi su gledali u mene, a ja sam gledala u pod i molila se u sebi da mi Bog da snage - rekla je Šeron koja je nedavno dobila sudsku dozvolu da posećuje sina.
Ipak sunce ju je ponovo obasjalo 2005. kada je završena procedura za usvajanje njenog drugog sina Lairda Vonea Stouna, a nekoliko meseci kasnije i trećeg Kvina Kelija Stouna sa kojima danas živi u vili na Beverli Hilsu. Poslednjih godina je sve više prisutna i na polju humanitarnog rada, i često se može videti na aukcijama na kojima se prikuplja novac za siromašne, nerazvijene zemlje, ili za naučna istraživanja u farmaciji za pronalaženje leka protiv side. U američkoj javnosti istakla se i svojim delimičnim političkim angažmanom, odnosno smelim kritikama na račun američke administracije i njenog odnosa prema zemljama arapskog sveta. Playboy ju je uvrstio među 25 najseksi glumica dvadesetog veka, to je učinio i magazin Empire, dobila je nagradu National Center for Lesbian Rights Spirit za aktivizam u borbi za prava Lesbian, gay and HIV/AIDS community. Naravno, njen seksepil je bio predmet želje svih, pa se svojevremeno zbog njenih neuspelih brakova i veza vođena rasprava među homo i heteroseksualcima da li je ona gej ili ne.
- Svako je biseksualac u određenoj meri. Sada se i dame ponašaju kao muškarci, a ja volim ljude na starinski način. Volim muževnost, a danas su žene te koje su muževne. Ja sam strejt, ali to baš ništa ne znači - rekla je.
Za razliku od većine holivudskih koleginica, pedesetčetvorogodišnja seks bomba, kako je često oslovljavaju, dobro podnosi godine i dostojanstveno stari, bez botoksa, face liftinga i silikona.
- Često se pitamo: Koliko sam nepoželjna? Jesam li previsoka, preniska, previše mršava, plava ili smeđa. Kada sam jedini put u životu dobila injekciju u usne, izgledala sam kao pastrmka i tada sam se zaklela da neću imati nikakve plastične operacije. Još nosim bikini, a nosiću kožne pantalone i kad budem imala 70. To moj stil i tako se dobro osećam. Neću to da menjam - objasnila je holivudska zvezda koja je zbog stereotipa kako pamet i lepota ne idu zajedno često bila u teškim psihičkim krizama jer nije željela da je doživljavaju samo kao lepoticu. Zbog činjenice da koristi sopstveni mozak oduvijek je imala neprilike, a često svojim izjavama ume da uzdrma javnost. To je učinila i 2008. godine na filmskom festivalu u Kanu kada je rekla kako je Kina ugnjetavanjem Tibeta na sebe navukla zlu kob zbog čega je tu zemlju pogodio katastrofalni zemljotres u kojem je život izgubilo preko 70 hiljada ljudi. Nakon njene izjave reakcija kineskih vlasti bila je zabrana njenih filmova, a modna kuća Christian Dior, čije je bila zaštitno lice otkazala joj je angažman pošto im je Azija ogromno tržište. Na njen odnos prema životu sudbonosni uticaj imao je i zdravstveni problem 2001. godine. Tada je doživjela blagi izliv krvi u mozak koji je preživela bez posledica. Navodno ju je to podstaklo da se okrene duhovnom životu. Raskrstila je s kontroverznom sajentološkom crkvom čiji je bila poklonik i prešla u budizam. U nedavnom intervjuu koji je dala objasnila je da joj je to donelo mir, ali da joj i dalje nedostaje spokoj kraj onog pravog.
- Ljubav i život su kao okean. Ponekad je plima, ponekad oseka, a nekad deluje kao prokleta pustinja Mohave. Srećom ja sam pustinjski cvet, pa mi ne smeta mnogo. Non-stop me spopadaju dvadesetogodišnjaci. To je verovatno zato što znaju da u mom frižideru ima hrane i zato što misle da sam neko ko bi ih saslušao i pitao kako su proveli dan - rekla je žena koja je na ovaj ili onaj način uticala na milione ljudi, ali u putešestviju zvanom život još nije uspela da pronađe traženi mir.
Moni Marković
