Da li gospodar želi još malo čaja?
Taj gospodar ste vi, a pitanje ćete obavezno čuti ako se zadesite u nekom od stotinu tokijskih Meido kafea. Reč je o kafićima gde vas umesto nezainteresovanih, napadno ljubaznih, namrgođenih ili uštogljenih kelnera služe (u pravom smislu te reči) mlade, žovijalne i čavrljive devojke u kostimima francuskih sobarica! Dakle, umesto gosta i kelnera, tu se igrate gospodara i sluškinje. I dok vi tobože ozbiljno ispijate piće ili jedete salatu u društvu, one se negde u blizini neprestano vragolasto kikoću, došaptavaju, domunđavaju... Međutim, dovoljan je tek blagi pokret glave prema njima i vaša omiljena sluškinja će se naći pored vas da vam ispuni sledeću zapovest!
Prvi ovakav kafe nastao je 1998. godine u Akihabari, delu Tokija poznatom po brojnim hi-tech prodavnicama i kompjuterizovanim igraonicama, a u pitanju je tada bila marketinška kampanja u vezi sa promocijom neke igrice na temu upoznavanja. Igrica je danas zaboravljena, ali se moda kelnerica prerušenih u francuske sobarice održala, pa i raširila izvan Japana. Najviše ih je i dalje u Akihabari, koju lokalci zovu kratko Akiba, gde će vam sobarice osim standardnih usluga tipa mešanja mleka ili dodavanja šećera u šoljicu espresa za nešto dodatnih jena ponuditi i laganu masažu (bez skidanja) ili, ako je gospodaru potrebno - čišćenje ušiju!
Već to je dovoljno da prvi susret sa Tokiom, ma koliko da ste iskusan putnik, doživite kao svojevrsni kulturološki šok jer, sve ono što vas očekuje u ovom gradu od dvanaestak miliona ljudi (sa okolnim urbanim delovima Tokio ima oko 30 miliona stanovnika!) sasvim je drugačije - počevši od toga da ono što treba da unesete u stomak kao obrok ponekad može da vam pobegne iz tanjira, pa do toga da sve što ste u zavičaju navikli da pokrećete pritiskanjem, odvrtanjem, zavrtanjem, podizanjem & spuštanjem, ovde to obavljaju nevidljive elektromagnetne sile! Budućnost je tu već (odavno) stigla!
O tome svedoči i Asimo, simpatični robot napredne generacije koji zabavlja publiku ispred Muzeja nauke i pronalazaka Mirakikan. Muzej se nalazi na Odaibi, veštačkom ostrvu prepunom modernističkih građevina, ali i kojekakvih kerefeka tipa replike njujorške Statue slobode (prekoputa zaliva je i replika Ajfelovog tornja). Tu su i popularni Oedo Onsen Monogatari, svojevrsni tematski park sa termalnim izvorom, pa plaža i šetalište gde za 2.500 jena na sat možete da rentirate psa da vam pravi društvo, te džinovski panoramski točak s kojeg se pruža pogled na Tokijski zaliv i viseći most preko njega.
Ako ste poželeli da posle Maid kafea overite još neku japansku ekscentričnost, pravac Harajuka. Taj deo grada postao je svetski centar ulične mode gde mlade Tokijke opsednute ekstremnim modnim stilovima pokazuju svoje najluđe kreacije. Kao u nekom putujućem kostimiranom kabareu okruženi ste svakojakim lolitama, od onih sa upletenim kikicama i krinolinama, preko raznovrsnih anima junakinja i osunčanih plavuša sa nakalamljenim trepavicama i noktima, do gotskih vampiruša sa čipkanim suncobranima i raznobojnih pankerki! Nagon ka ekscentričnosti objedinio je sve ove različite surogate modnih stilova, seksualnih preferencija i uvezenih supkulturnih obeležja. Uostalom, svaki muzički stil koji je iz SAD-a ili Evrope stizao ovamo nekako je uvek prihvaćen pre svega kao moda!
Ne treba posebno naglašavati da je Harajuku idealno mesto za šoping najnovijih krpica.
Ura-Hara je deo Harajukua gde se okuplja uglavnom muška ekipa zagrejana za hip-hop i skejtersku razonodu i, iz nekog razloga, ne gotive baš sve one kostimirane likove sa glavne džade!
U blizini je i Ochanomizu, čuvena po prodavnicama muzičkih instrumenata i skijaške opreme. Inače, naziv Ocha-no-mizu bukvalno znači voda za čaj, a potiče od obližnje reke odakle je nekada uzimana voda kako bi se šogunima spremao čaj.
Ne bez razloga, svako ko prvi put dolazi u Tokio očekuje da uleti u košnicu ljudi, šumu neonskih reklama i kakofoniju zvukova. Sve to najbolje objedinjuje Shibuya, poznata i po najvećem i najprometnijem pešačkom prelazu na svetu! Prelazak na drugu stranu ulice tu podseća na srednjovekovnu bitku gde na znak zelenog svetla hiljade ljudi gotovo trčećim korakom kreću u susret jedni drugima. I taman kada pomislite da će se sve neminovno pretvoriti u veliki sudar dva suprotstavljene vojske, za tili čas svi su se mimoišli, a da se niko ni o koga nije ni očešao!
Između ovog prelaza i obližnje Shibuya stanice nalazi se skulptura psa Hachiko, popularno mesto za sastanke sa poznatima i nepoznatima, nešto poput beogradskog konja, gde takođe uvek dreždi gomila sveta, a sve zaokružuje bezbroj svetlećih reklama, džinovskih TV monitora, reke automobila i sve ono što uvek vidite u filmovima čija se priča dešava u Tokiju - od Izgubljeni u prevodu do Brzi i žestoki: Tokio drift!
Ipak, najburniji ulični život u Tokiju odvija se u Shinjuku gde se, kažu, nalazi i najprometnija železnička stanica na svetu! Preko dana tu je sve kao u ubrzanom filmu, sa bujicom ljudi na ulicama, bezbrojnim prodavnicama, robnim kućama, restoranima, kancelarijama... Noću to je i najbleštaviji deo grada, sa najvećim brojem džez klubova i svim onim što uz to ide, a što se ne uči u školi. Koncentracija ovog sadržaja nalazi se u šest uskih sokaka poznatih kao Golden Gai, širokih taman toliko da jedan čovek može da prođe, gde po celu noć radi više od 200 barova, restorančića i klubova!
Inače, Golden Gai je do 1958. bio poznat po prostituciji koja je posle toga proglašena nelegalnim načinom ostvarivanja prava na rad. U međuvremenu, legalizovana je homoseksualnost, pa se u obližnjem kvartu Ni-chome, kome se tepa Ničo, nalazi najveća koncentracija gej klubova u svetu, sa svim pratećim objektima specijalizovanim da ugoste i usluže LGBT populaciju, od videoteka i knjižara, restorana i hotela, do sauna i salona za masažu.
Kao i svi veliki gradovi, Tokio ima mnogo lica. Jedno od najatraktivnijih su parkovi, naročito u proleće kada procveta trešnja, čiji je cvet simbol Japana. Parkovi su u Tokiju na sve strane i gotovo je nemoguće izdvojiti koji je lepši od kojeg! Jedan od većih je Ueno park, gde se nalazi i nekoliko hramova i svetilišta, muzeja i galerija, te veliko jezero po kojem plutaju ogromni vodeni ljiljani. Osim turista i svih onih koji žele da se sklone od gradske vreve, ovo je i omiljeno mesto pod suncem za većinu tokijskih beskućnika. Za razliku od većeg dela Tokija, tu u okolini su uglavnom starije i manje kuće, sa uličnim restoranima i pijačnim tezgama, što sve ostavlja autentičan utisak prošlih vremena kada Japan nije tako brzo koračao u budućnost.
Ali, šta je tu je. Kada jednom stignete u budućnost, povratka nema.
Viktor Čikeš
