brutalan

JEDNA ŽELJA, nimalo milosti i strašne smrti žena: Ko je najomraženiji britanski kralj u istoriji?

0

Kada bi kralj Henri VIII bio između brakova i u potrazi za novom suprugom, evropske princeze su ga odreda odbijale bez dileme

Londonska kula
Londonska kulafoto: Hugh Howarth / robertharding / Profimedia

Možda kralj Čarls III neće biti omiljeni kralj u britanskoj istoriji, s obzirom na to koliko je nacija volela njegovu bivšu suprugu princezu Dajanu, ali u konkurenciji koju ima – neće biti ni blizu liste najnevoljenijih.


Štaviše, Jovan bez Zemlje ostao je upamćen i pod nadimkom Loši kralj i bilo je još vladara koji nisu bili po volji naroda, pa je tamošnje stručnjake interesovalo koji je bio najlošiji.


Udruženje istorijskih pisaca (HWA) provelo je istraživanje nad 60 autora, koji su izglasali kralja Henrija VIII kao najomraženijeg monarha u britanskoj istoriji. On je odneo 20 posto glasova, a kritkikovan je iz niza razloga, a najčepče se može čuti da je on bio "opsesivan" i "samozadovoljno ženoubica i tiranin", pisao je The Guardian pre nekoliko godina.

 

  • Ko je bio Henri Osmi?


Henri VIII Tjudor bio je naslednik svog oca Henrija VII, osnivača dinastije Tjudor, a Engleskom i Irskom je vladao od 1509. do 1547. godine.


Bio je treće od sedmoro dece koje je Henri VII dobio s Elizabetom od Jorka, a još kao dete je dobio titulu vojvode od Jorka i stekao najbolje moguće obrazovanje tog vremena.

 

Kralj Henri Osmi
Kralj Henri Osmifoto: Soerfm/Wikimedia Commons

Pored maternjeg jezika, znao je i francuski, španski i latinski, a zanimljivo je da je u vreme njegovog rođenja naslednik engleske krune bio njegov stariji brat princ Artur.


Od Henrija se očekivalo da postane crkveni službenik, ali je njegov brat umro mlad, nedugo nakon venčanja s Katarinom, ćerkom Fernanda II od Aragona. Nakon bratovljeve smrti, sve prestolonasledničke dužnosti i titula princa od Velsa prešli su na Henrija, ali i još nešto – "nasledio" je i Arturovu suprugu.

 

  • Brak kralja Henrija VIII i Katarine Aragonske


Pošto je Artur umro, Henri VII i Fernando II dogovorili su se da se novi prestolonaslednik veri s Katarinom, a to je odobrio sam papa iako se inače ovakva zajednica smatrala incestom u 16. veku.

 


Nakon očeve smrti, Henri VIII nasledio je krunu i oženio se sedam godina starijom Katarinom, a već prvim potezima pokazao je da će se njegova vladavina razlikovati od vremena Henrija VII. On nije bio toliko miroljubiv i smatrao je sebe kraljem-ratnikom, a išao je tako daleko da je zahtevao da ga više ne zovu "Vaša Milosti" već "Vaše Veličanstvo".


U mladosti je dosta vremena i snage potrošio za nadmetanje s drugim državama, borio se protiv Francuske i lično vodio pohode na nju, a zbog stalnog ratovanja je uveo zemlju u finansijske probleme.


Pokušao je nakon izvesnog vremena da uvede "ljubaznu podršku", odnosno da poveća porez narodu da bi imao dovoljno novca da nastavi da ratuje, ali je morao da odustane zbog nereda koji su izbili.


Henri VIII posebno je upamćen po svom burnom ljubavnom životu i brojnim brakovima. Katarina Aragonska bila je engleskoj kraljevskoj porodici važna zbog miraza i učvršćivanja veza sa Španijom i otud insistiranje na njenom braku s prestolonaslednikom po cenu toga da papa prekrši pravila i odobri brak devera i snahe nakon Arturove smrti.

 


Katarina je bila omiljena u narodu jer je bila lepa, pobožna, obrazovana i govorila je pet jezika, a zabeleženo je da je suprugu davala dragocene savete i da je vladala Engleskom kao regentkinja dok je Henri bio van zemlje.
Brak je trajao 18 godina, a za to vreme dobili su sedmoro dece, od kojih je preživela samo (Krvava) Meri, dok su ostala umirala po rođenju.


Kako je vreme prolazilo, Katarina je bila sve lošijeg zdravlja i nije mogla više da rađa jer je ušla u menopauzu, a kraljevi savetnici brinuli su jer ne stiže novi prestolonaslednik. Henri je počeo da dovodi ljubavnice i očajavao, a bio je uveren da je njegov brak proklet jer se oženio bratovljevom udovicom.


U to vreme, razvod nije moguć, a Henri je pokušavao da se razvede od Katarine kako bi se oženio njenom dvorskom damom Anom Bolen. Zbog toga je komplikovanu situaciju odlučio da reši na gotovo sumanuto jednostavan i egocentričan način.

 

 

Nakon što nije uspeo da ubedi papu Klementa VII da poništi njegov brak u skladu sa crkvenim propisima, prekinuo je veze anglikanskog i rimskog katolicizma. Monarha – odnosno sebe – proglasio je poglavarem novoosnovane Engleske Crkve, a potom je za nadbiskupa od Kenterberija imenovao Tomasa Kranmera, koji je na njegov zahtev proglasio brak između Henrija VIII i Katarine Aragonske nevažećnim.

 

  • Brakovi kralja Henrija VIII posle razvoda od Katarine


Na taj način je postavio temelje za trajnu samostalnog engleskog hrišćanstva, ali je nastavio da neguje odnovnu doktrinu katoličanstva. Kao slobodan čovek, Henri se oženio Anom Bolen, devojkom iz aristokratske porodice koju narod nije voleo i koju je krivio za raskol sa rimokatoličkom crkvom.


S Anom je kralj dobio ćerku princezu Elizabet, što je pokvarilo njegove planove da promeni čitavu zemlju da bi mogao da dobije legalnog muškog naslednika u braku.

 

 

Bio je nestrpljiv da se razvede i drugo put, a Anu je optužio za incest, preljubu, veštičarenje i zaveru i poslao u Zelenu kulu, prostor u Londonskoj kuli, gde je pogubljena odsecanjem glave.


Nekoliko dana nakon smrti Ane Bolen, kralj je stupio u brak sa dvorskom damom Džejn Simor, kojoj nije dozvolio da se meša u politiku kao prvim dvema ženama. Džejn je bila konzervativna i ozbiljna, a zabranila je mnogo toga po čemu je Ana bila istakla na dvoru, uključujući francusku modu.


Iako nije bila voljena kao prva Henrijeva supruga i dama od stila kao druga, imala je sreće da uradi ono što njena prethodnica nije mogla i što ju je koštalo glave. Rodila je dečaka Edvarda, ali iako je izbegla pogubljenje, umrla je odmah posle porođaja.

 


Edvard je, ipak, bilo vrlo bolešljiv dečak i umro je već sa šest godina, a čim je bilo jasno da nije dobrog zdravlja, kraljevi savetnici krenuli su u potragu za novom mladom koja bi rodila budućeg kralja. Evropske princeze nisu htele ni da razmotre da se udaju za kralja-tiranina, a na to je pristala Ana Klevska, koja je bila pogodna za jačanje veza sa nemačkim protestantima na Starom kontinentu.


Četvrti Henrijev brak bio je nesrećan i poništen je samo posle nekoliko meseci, pre svega jer se kraljica i on nisu razumeli ni reč, pa je Klevska nadživela ostale njegove supruge.

 

Sve stariji Henri impulsivno se oženio Katarinom Hauard, rođakom svoje druge žene Ane Bolen, koja je uskoro pronašla ljubavnika i zbog toga je osuđena na smrt.

 


Pred kraj života, Henri se pomirio s tim da neće imati muškog naslednika i oženio se i Katarinom Par. Ne samo što mu nije smetalo što nije bila plave krvi nego nije ni to što se udavala dvaput, a ona je brinula o njegovoj deci i ubedila ga da vrati ćerke u nasledni red.

 

makonda-tracker