"Nikad to neće moći da prevaziđe": Bojan Vasković ima traume zbog scena hapšenja njega, majke i sestre

Za jedan domaći mediji, pevačev rođak ispričao je kako se muzičar danas nosi sa situacijama kojima je svedočio kada je imao 17 godina.

Pevač grupe "Leksington bend" Bojan Vasković u detinjstvu doživeo je jednu stresnu situaciju. Naime, on je sa majom i sestrom, kada je imao 17 godina bio u zatvoru. 

 

Zbog okolnosti u kojima se našao, njegov rođak je ispričao kako pevač i dalje ima traume zbog svega šta ga je zadesilo.

 

- Nikad Boki to neće moći da prevaziđe. Često se budi u znoju, ima noćne more, a ponekad i napade panike. Opasne su to stvari kad vas uhapse na pravdi Boga, a vi ni krivi, ni dužni - započinje rođak za "Scandal" i nastavlja:

 

- Stalno mu se vraćaju slike hapšenja, trenutka kada odvode i njegovu majku i sestru, zatim rešetke su mu stalno pred očima. Ipak je on bio još dete, a to ni stariji ljudi ne mogu lako da podnesu. Sve mu to jako teško pada, i danas kad vidi policiju, čak i saobraćajnu, veoma se uznemiri. Ostaće to trauma za ceo život, a šteta, nema boljeg dečka od Bokija - završava rođak.

 

 

Pevač je još ranije kada je pričao za medije otkrio u kakvoj se situaciji našao sa 17 godina.

 

- Dešava se taj period hapšenja, gde smo kao porodica, a pogotovo sestra i ja bili kolateralna šteta. Mene su teretili dok sam imao 17 godina, proveo sam dva meseca u samici, majka 8 meseci i sestra isto dva ipo meseca, dok otac ostaje sam. Samo zato što je majka radila u birou Republike Srpske kod Jovana Đoga, koga su teretirili za skrivanje Ratka Mladića. Zamisli ja sa 17 godina nemam ni pojma ko je on, a kamoli da ga skrivam. Hapse sestru i mene da bi ucenili majku da nešto kaže, tipičan politički slučaj. Posle 11 godina pravda je pobedila, mi smo svi oslobođeni i istina je izašla na videlo, hvala bogu. Majka je u to vreme dobijala preteće poruke različitih sadržaja. Dok smo sestra i ja bili u zatvoru, tamo su stvarno svi bili dobri prema nama, jer su znali da smo tu na pravdi boga. U zatvoru sam zapalio prvu cigaru. To je bila agonija, jer nisam znao ni zašto sam tu, nisam znao ni kako su mi sestra, majka, otac, tek posle 15 dana sam čuo kad je došao advokat u posetu.