Specijalno izdanje emisije Ekskluzivno posvećeno princezi Jelisaveti Karađorđević nosi naziv Šta smo sve preživeli, a autorka Mira Adanja Polak priseća se kako je upoznala Jelisavetu i kako su se vremenom zbližile.
- Princezu Jelisavetu Karađorđević sam prvi put srela pre 22.godine kada mi je u Televiziju gledateljka javila da u poseti ima našu Princezu. Bila je to majka Dragana Babića koja mi je omogućila susret sa Jelisavetom.
Sećam se da je taj intervju snimljen jednog nedeljnog jutra na travnjaku Kalemegdana. Tada je znala da izgovori na srpskom kako si Mira. Tek je počinjala da uči srpski čvrsto rešena da se u Srbiju vraća češće. Od njenog prvog dolaska u Srbiju kada je došla samo na kratko kao supruga peruanskog diplomate i vizu na brzinu dobila u Budimpešti Jelisaveta Karađorđević nije prestajala da se bori za istinu. Da njen otac Knez Pavle nije kriv i da nije izdao zemlju.
Od tih njenih prvih dana dolaska u Srbiju pratila sam u njenim akcijama Jelisavetu Karađorđević kada god sam mogla. Želela sam da saznam sve o porodici koja je nosila žig srama samo zato što nije bila shvaćena i što dela Kneza Pavla nisu bila pravilno tumačena.
Imala sam priliku da u njenom Njujorškom stanu viđam predmete iz kuće porodice Demidov iz porodičnog letnjikovca u Firenci, stvari porodice Romanov...
Boravila sam u kući u Parizu koju sam u jednoj od emisija nazvala kućom izgnanstva u kojoj je porodica stanovala nakon mukotrpnog progona u Keniji i gde se knez Pavle suočio sa smrću svog voljenog sina Nikole.
Bila sam u toj kući u Parizu i danima je nisam napuštala živeći istoriju svoje zemlje, a da o tome nisam ništa znala. Toga nije bilo u našim udžbenicima istorije.
Kuća u Parizu u šesnaestom arondismanu je bila tako otmena nenametljiva i, skromna ,uredna kao da su ukućani izašli samo na tren. Bila je to kuća u koju se vratila Jelisaveta Karađorđević prvi put posle dugog otsustvovanja nakon njenog naglog odlaska iz roditeljskog doma kada je imala 23 godine. Nije mogla da gleda tužne i razočarane roditelje.
U toj kući zajedno smo čitale pisma njenih roditelja. Sve je bilo tu osim pisama između 1941. i 1945. godine. Neko ih je već odneo.
Boraveći u toj kući kao da je vreme stalo. Bilo je dosta pisama, beležaka. Bile su tu haljine Kneginje Olge, knjige Kneza Pavla, našli smo i dnevnik koji opisuje šta je sve mučilo njih dvoje u izgnanstvu.
Zajedno smo jednog dana posetile i Kneginju Olgu u jednom domu za stare pored Pariza. Tada sam je prvi put videla . Svetska štampa i list Royalty zabeležio je taj susret i sve što se sa njima događalo na 15 strana. Bila je to senzacija. 1994 godine Kinoteka je te emisije uvrstila kao prvi autorski novinarski materjal u svoju dokumentaciju. Kneginja Olga Karađorđević je tada prvi put viđena na filmu nakon drugog svetskog rata.
U okviru emisija Ekskuzivno koju radim bilo je emitovano nekoliko dokumentarnih emisija koje su vodile do istine. Ljudi su se tada prvi put suočili sa životom ove porodice koja je živela daleko od svoje zemlja, a bila duboko utkana u našu istoriju. .
Uradila sam ukupno 6 emisija koje su se bavile porodicom Pavla Karađorđevića. Bila sam u situaciji da na autentičnim materjalima učim istoriju svoje zemlje. U emisiji Šta smo sve preživeli- Jelisaveta Karađorđević objedinjena je priča jedne porodice o kojoj smo do nedavno veoma malo znali. U emisiji govore lakej na Dvoru kao i dadilja Jelisavete Karađorđević. Ti ljudi bili su neposredni svedoci njihovog načina života. Istraživanje je trajalo 22 godine. Kada god bih došla do novih saznanja nastajala bi nova emisija. Obilje lične dokumentacije sa kojom sam se suočila dala mi je neke do tada meni nepoznate podatke o previranjima pred sam rat kao i sa situacijom u kojoj Knez Pavle našao. A imao je samo jednu želju da što manje stradamo.
Knez Pavle uhapšen je 28.marta 1941. i poslat u izbeglištvo. Van zemlje proveo je 70 godina i nikada se nije vratio u Srbiju.
Knez Pavle umro je u Parizu 1976 imao je 83 godine. Kneginja Olga umrla je 1977 imala je 93 godine. Knez Pavle rehabilitovan je 28.novembra 2011 godine. Tog dana proglašen je nevinim – govori Mira Adanja Polak.
