Košarkašica Milica Dabović otkriva da je prethodnih godinu dana mogla redovno da plaća račune, kao i da sinu Stefanu obezbedi osnovne stvari.
Ona kaže da sanja o kući s bazenom i košarkaškim terenom, ali i o još naslednika.
- Sve što sam poželela u životu ostvarila sam, najbitnije jesam. Jedna od mojih najvećih želja koju još uvek nisam ispunila je kuća s bazenom i košarkaškim terenom, deca oko mene, moj sin Stefan, možda sutra još dece. To je ono čemu težim, ulazak u mirnu luku. To je život za mene jer ja nisam neko ko je notorni alkoholičar, neko ko izlazi i zanima ga provod... Mene zanima da putujem, imam mir, da sam u svojoj kući, svom domu, stanu, sa sinom. Da možemo da idemo napolje posle njegovog vrtića, da mu posvetim sve vreme. Eto to je ono što želim. Volela bih da otvorim i školu košarke, što će se i desiti u skorije vreme, sigurna sam. Da ta deca imaju od koga da nauče jer vidim kako se s njima pogrešno radi i žao mi je zbog toga, ja bih sve to drugačije, uložila bih u žensku košarku - priča Milica Dabović, i kroz osmeh dodaje:
- Ono što me redovno usrećuje i izmami osmeh je moj sin Stefan, koji je počeo da me šokira svojim izjavama. Pre par dana mi je rekao: “Bože mama, ti mene za**baaš”, pošto je to rečenica koju mu govorim svaki dan. Ostala sam zatečena, pozvala sam mamu da joj ispričam, plakala sam od smeha. Pišem knjigu, jedva čekam da je predstavim ljudima i da me konačno upoznaju onakvu kakva zaista jesam.
Milica i tokom pandemije zarađuje od prodaje polovnih stvari, a kako kaže, više ne prodaje samo garderobu koju ona ne nosi, već koju joj i druge žene pošalju.
- Sada se to proširilo, ja sam ta koja izlazi u susret drugim ženama, majkama i devojkama. Šta god imaju i nije im potrebno to se proda. Naravno, uzeću svoj deo, to je minimalan procenat, ali opet, meni to znači. Moram da priznam, tim putem uspem da zaradim više od jedne prosečne plate. Ovih godinu dana barem nisam uopšte brinula kako ću platiti račune i Stefanu vrtić. Bila sam ta koja je trčala, radila, snimala reklame, imala posao... Pokušala sam da radim i u jednoj klinici, ali se tu nisam našla - priča košarkašica, i dodaje da ne reaguje na negativne komentare koje joj ljudi upute, već se trudi da ostane optimistična:
- Svako ima svoje mišljenje, o ukusima se ne raspravlja. Jedan je život i želim da ga živim najlepše moguće. Osoba sam koja ne mrzi nije ljubomorna, nemam komplekse. Prosto, takva sam kakva jesam, imam kriv nos i čukljeve, ne stidim se. Hejterima na čast i dušu, oni i nisu nigde zbog toga. Mnogo više pažnje pridajem pohvalama i svim divnim ženama koje mi pišu: “Milice, ti si divna, poslala si mi stvari, dala mi i spasla me...” Hejteri su samo jedna kap u okeanu.
Dabovićeva otkriva i da je posvećena porodici, te da se neretko brine da li su njeni roditelji dobro:
- Moji najveći strahovi su smrt mojih roditelja. To je nešto što je neizbežno, ali kad pomislim na to srce mi pukne na dva dela. Svoje roditelje neizmerno cenim, pogotovo posle svega što se desilo, obožavam ih. U knjizi ću otkriti sve njhove dobre strane, podarili su mi život, napravili su me ovakvom kakva sam.
NE PROPUSTITE
