Naš proslavljeni teniser Janko Tipsarević otvorio je dušu i ispričao neke malo poznate detalje iz svog privatnog i profesionalnog života.
Za početak, prisetio se svog ekscentričnog stila po kojem je, naročito kao jako mlad, bio prepoznatljiv u teniskom svetu.
- Poslali su mi s Australijan opena sliku kada sam kao junior osvojio taj turnir i toliko sam se smejao... Imao sam 16 godina i pola glave bilo mi je roze, pola plavo, imao sam minđuše u oba uha, na usni... Kada pomislim da moj sin tako izgleda jednog dana, nije mi svejedno... Ali, to je mladost pa računam bolje tada nego sada da me „drma“ kriza srednjih godina – kazao je Janko u emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1.
Podelio je sa gledaocima i kako vaspitava svoju, a čemu sve uči i decu u teniskoj akademiji.
- Možda će da zvuči kao fraza koju ste mnogo puta čuli, ali pokušavam da svoju decu naučim da razmišljaju svojom glavom. Takođe, mnogo mi je važno i mislim da je to jedino ispravno, i sa mojom decom i sa decom u teniskoj akademiji, da rano nauče šta znači dogovor. I da šta god da se desi, da se dogovor poštuje. Ja uvek održim svoja obećanja pa i od njih očekujem isto – rekao je Janko.
- Takođe, učim decu u Akademiji da je tenis zapravo igra života. Na terenu si sam. Nema mame, tate, trenera... Sam si na meč lopti, sam moraš da nađeš način.
Iako je cela godina za nama bila veoma teška zbog epidemije virusa korona, sa kojom se i dalje bori ceo svet, Janko priznaje da mu odustvo putovanja i gužve prija jer vreme provodi sa porodicom.
- Mislio sam da se ćerke više maze, i da je sa sinovima drugačije, ali evo u poslednja dva meseca moj sin se od mene ne odvaja i raspilavim se svaki put. Moram da priznam da mi, iako je razlog težak, prija što zadnjih godinu dana nema putovanja. Što sam više kod kuće sa Biljanom i sa decom – priznaje naš teniski as.
Aleksandri i Bošku kazao je i da je tokom karijere prolazio kroz neke izazovne trenutke kada se najviše borio – sam sa sobom.
- Mislim da je, da bi bio uspešan kojom god profesijom da se baviš, mnogo važno da budeš optimističan. Sećam se da sam u jednom periodu, trajalo je to oko dve godine, bio potpuno pogubljen. Preterivao sam u filozofiji, čitao sam filozofske knjige i mnoge uspehe nisam doživeo na način na koji je trebalo. Umesto da se radujem pobedama i osvojenim turnirima, ja sam se stalno pitao da li je to sreća, da li to stvarno želim.
Otkrio je i šta je to za čime jedino žali kada je o teniskoj karijeri reč.
- Jedino za čime žalim u karijeri je period kada sam iz juniora prešao u profesionalce. Imao sam velikih problema sa egom. Navikao sam kao junior da godinama samo pobeđujem i onda kada sam počeo da igram sa profesionalcima nisam davao sve od sebe. Daleko od toga da nisam imao radnu etiku, ali nisam bio sto odsto posvećen tenisu. I to je zapravo bio kukavičluk, jer sam se plašio i pitao da li sam ja uopšte dovoljno dobar – otkrio je Janko i dodao da ove i naredne godine ima velike profesionalne planove sa svojom teniskom akademijom.
NE PROPUSTITE
