Kemal Monteno je 2015. godine izgubio bitku zbog komplikacija, koje su usledile nakon transplantacije bubrega.
Pevač i kantautor Kemal Monteno preminuo je na današnji dan, 21. januara, pre šest godina.
On je 2015. godine izgubio bitku zbog komplikacija, koje su usledile nakon transplantacije bubrega.
U njegovim pesmama preovladavali su stihovi o ljubavi, o onome što je osećao i doživljavao, a one koje će uvek biti upamćene su “Nekako s proljeća”, “Nije htjela”, “Vratio sam se živote” i mnoge druge.
U jednom od poslednjih intervjua Kemal je istakao koliko mu znači supruga Branka, za koju je govorio da mu je najveća stvaralačka inspiracija.
"Naravno, moja Branka je prva, a za njom dolaze moja deca, unuci. Ipak, Branka je posebna i specifična, moja ljubav, moja snaga, moj najveći prijatelj i najveća strast! Branka i ja smo se upoznali na sarajevskom korzou. Imala je samo 17 godina, a ja dve i po godine više od nje. Od trenutka kada smo se upoznali znali smo da smo suđeni jedno drugom, a da nismo pogrešili, potvrđuje to što smo i dan-danas zajedno. Venčali smo se kada sam izašao iz vojske 26. juna 1971. godine. Naredne godine u februaru nam se rodila ćerka Adrijana, a dve godine kasnije i sin."
Na pitanje da li ga muči nostaligija za prošlošću, Monteno je tada odgovorio:
"Joooj, stalno plačem za starim dobrim vremenima. Mislim da sam se od jugonostalgije razboleo. Kao Jugosloveni smo bili poštovani i cenjeni svuda u svetu, a danas smo podeljeni, ograđeni, kuburimo sa besom i siromaštvom, a leka nigde, jer svaka Titina republika postala je državica, ubijena bedom i lako je gazdovati njom i narodom. Nisam iz te priče, vratite mi vreme ljubavi i moje raje. Grozim se ovih podela: mi smo mi, a vi ste vi, oni su oni, tako da više ni ne znam ko je, ko! Tako da su ljudi mog kova zbunjeni i povukli se u sebe, ustuknuli pred ovim nabusitim. Došlo neko čudno vreme da danas više ne znam ni ko sam, a ni šta sam. Preturili ste preko glave i tešku bolest."
"Najtužniji period mog života je bio april 1992. godine, kada se raspala bivša Jugoslavija. Obišao sam ceo svet, ali nigde nisam video lepšu zemlju. Ponosan sam na sve susrete sa predsednikom SFRJ Josipom Brzom Titom. Mada ga nisam lično upoznao, pevao sam mu krajem 1970. godine u Bugojnu. Tito je bio u lovu, a Davorina Popovića i mene su uveče pozvali da predsedniku otpevamo nekoliko pesama, joj moje tadašnje radosti. Od tuge za Jugom sam se razboleo. Teške godine donele su i narušeno zdravlje, pa su mi pre 20-ak godina ustanovili dijabetes, a onda su došli problemi sa srcem i sada čekam novi bubreg, a u međuvremenu povremeno skočim na dijalizu" - govorio je svojevremeno on.
NE PROPUSTITE
