"Ćutanje je trajalo do te mere da nismo dobijali upozorenja. Kada se to meni desilo, ja nikada nisam čula da se bilo šta slično desilo, nisam imala nagoveštaj. Ali ovo nije samo moja priča. Vreme je da pričamo o toj traumi i tom iskustvu kao takvom. Na kraju, mene i ove hrabre devojke je ta teška trauma povezala da progovorimo o jednom od najvećih problema našeg društva ― seksualnom uznemiravanju, zlostavljanju i nasilju nad ženama. Ja želim da poručim svim ženama da nisu same"
Ovako svoju priču počinje Milena Radulović, glumica koja je prijavila policiji da ju je poznati učitelj glume Miroslav Mika Aleksić silovao u više navrata kada je imala 17 godina.
Ona je navela da je "okidač" da prijavi Aleksića bila je jedna maloletna devojka, koju ranije nije poznavala. Zato, kaže, "više nismo smele da ćutimo".
"To je svakog dana tempirana bomba, kada znaš da je taj čovek na slobodi i šta tamo može da se desi. U trenutku kada on sigurno pikira još šest devojčica koje se spremaju za FDU, a nije isključeno i ove koje ne, jer bilo je i takvih slučajeva, smatrale smo da, ako dozvolimo da se nastavi, da ćemo doslovno biti saučesnici u zločinu... Jednostavno smo se dogovorile da je vreme. Kada imate izjave i iskustva koja imaju sličan karakter i metodu, nema sumnje da bi bilo ko u javnosti neće imati dilemu da li treba da osudi pedofiliju. Govorimo o maloletnim licima koja tog čoveka poznaju po deset godina i koji je stvorio figuru drugog oca, a deci bez očeva i jedinog."
"Sa ovom svešću", dodala je, "mislim da nijedna od nas nije mogla da nastavi sa svojim divnim životom i uspešnom karijerom dok se to nekom novom detetu dešava. I onda kada se to dete stvarno pojavilo, bilo je plana, ona nas je pogurala svojom hrabrošću. Ova devojka je heroj. Ona je maltene isto veče prenela šta joj se dogodilo. I mi smo zbog toga dobili šansu da je zaštitimo, a što se mene tiče, i obavezu - da niko više ne sme da bude zlostavljan od tog čoveka. To je toliko strašan čin po psihu da devojke godinama nikom nisu mogle ni reč o tome da kažu. Ali ova devojka, srećom, ne. Meni je samo bitno da naša teška reč ne stoji ničije sudbine. Zato o ovome pričam javno."
I kada su se dogodile nedozvoljene polne radnje, svako od nas je imao osećaj da je odrasla, odgovorna osoba koja je sama. Govoreći o tome kako su izgledale godine u Mikinoj školi, Milena je rekla:
"Mi smo to doživljavali kao izlaske. U toj grupi smo bili svi toliko ogoljeni, svaki put je neko 'išao na umivanje', faktički smo manje-više svi bili iskreni. Nije bilo foliraže, kao u školi. Niko se nije pravio, nije bilo glume, osećao si se opušteno. Svi moji prijatelji do dan-danas su iz te škole, i to je ono što niko nikada neće upropastiti... Ovih dana sam najveću podršku osetila upravo od drugara i kolega iz grupe, iako se javno manje izjašnjavaju nego druge kolege. Svima sam zahvalna za podršku, celoj zemlji sam zahvalna!"
Pominje kako je u nežnim pubertetskim godinama Mika Aleksić delovao na sve njih.
"I kada su se dogodile nedozvoljene polne radnje, svako od nas je imao osećaj da je odrasla, odgovorna osoba koja je sama u tome. I kroz tu školu je on naglašavao, poništavao autoritet roditelja vrlo perfidnim metodama. Govorio je 'što te dovoze roditelji, oni tebe ne poštuju, oni misle da ti ne možeš sam da dođeš na čas'. A u tom periodu, kad si u pubertetu, želiš da si nezavisan, misliš da je to što on priča pravilno. I ne daj bože da neko od naših roditelja nešto kaže protiv njega, a dešavalo se da im se nešto ne dopadne, nešto što su videli, ili bi rekli nešto za njega neafirmativno, deca su ga branila. Sve devojke o kojima ja pričam, uključujući i mene, životom su branile njega i njegov stav i to da je on u pravu. Naravno, govorim o vremenu pre zlostavljanja."
Kaže, umeo je da prepozna kada neko ima problem da bi to kasnije zloupotrebio.
"On vidi da imaš problem i ti se na kraju osećaš i počastvovanom što je neko u masi te grupe primetio da si ti na pola raspoloženja, i tada stvori taj bliski princip toga da ti se nađe. Nekome neko umre, razvod roditelja, zdravstveni problemi, on stvori situaciju da bude nasamo sa tobom, da li u kancelariji ili u šetnjama Knez Mihailovom. I zaista je u takvim slučajevima davao najdivnije, najkorisnije savete koji su bili vrlo primenjivi i produktivni. Stvarno rešiš problem. Negde u tom trenutku, te devojke na koje je on obratio pažnju, on ih je već navikao da ostati sam sa njim znači da će ti pomoći, da će rešiti tvoju dramu. Imaš petnaest-šesnaest godina i misliš da je sasvim u redu da ostaneš nasamo sa njim, misliš da ćeš dobiti novo rešenje za te tvoje 'nepremostive životne probleme'. I kad vidiš neku od tih starijih devojaka, dok si u mlađoj grupi, pomisliš: 'Kad će mene da prepozna, mene da odvede.' I to misliš dok te ne odvede prvi put."
Tada, kako je ispričala, sledi pakao.
"Znam da neki pitaju 'pa kako si to sa 16-17 godina izmanipulisan?' Ali svi su izmanipulisani. I žrtve, i naši drugari koji se pitaju zašto nas nema po pola sata, 45 minuta. Izmanipulisani su roditelji koji su nas tu doveli. A onda i celo društvo, jer je čovek bio ugledan, jer je dobijao nagrade. Svako ko je čuo ime Mika Aleksić i imao pozitivnu misao bio je prevaren i izmanipulisan, jednako kao i svi pomenuti."
Milenu, kako je naglasila, nije sramota da o ovome govori i priča.
"Ovo je pakao koji je neopisiv za svakoga ko nije prošao nešto slično. Ovakve stvari se ruše kada postoji zajednica ljudi, od jezgra tih devojaka, naših kolega iz grupe koji nisu čuli i znali šta se dešavalo, ali sada znaju da su verovali u pogrešnog čoveka. I ne očekujte da će izletati u prvom krugu da govore javno, jer je za sve njih ovo izdaja. Mnogi od njih su i svoju decu slali u tu grupu. Svi znamo taj osećaj kada nas neko koga smo voleli izda, i koliko je to bolno. Dajte im vremena. Najlakše je osuditi. Najvažnije je da je osećaj porodice o kojem sam govorila, onaj koji je postojao među drugarima, sada jači nego ikada pre. Oni su i dalje moja druga porodica", rekla je Milena Radulović za "Nedeljnik".