Džej je pre tri godine operisao srčane zaliske u Beču i tada su mu doktori rekli da mora strogo da vodi računa o ishrani i zdravom životu.
Pevač Džej Ramadanovski vreme tokom pandemije provodi isključivo u karantinu, a u svoj dom pušta jedino ćerke i unuke, jer mu oni najviše znače.
"Ne smem nigde da izlazim da ne bih došao u rizik da se zarazim. Već sam imao zdravstvenih problema sa srcem i virus za mene može da bude koban. Ne viđam se sa čak ni sa najboljim prijateljima i moram da priznam da mi mnogo nedostaje kafana. Boem sam u duši i jedva čekam ponovo da odem u neku birtiju kad sve ovo prođe, iako ne bih smeo da pijem", kaže Džej na početku razgovora.
Pored alkohola i cigareta, Džeju su veliki porok i žene. On kaže da mu pored kafane i društva, one najviše nedostaju:
"Nedostaje mi da sedim u nekoj bašti i da posmatram lepe devojke. Ne kažem da mi fali bilo kakva "akcija", ali lepota oku prija. Nedostaju mi emisije, odlasci na televizije. Najviše sam voleo trenutke kada snimamo novogodišnje specijale. Svi se šalimo u studiju, malo popijemo, smejemo se. Bila su to lepa vremena. Danas se narod nekako otuđio. Nema više te euforije pred praznike. Svi smo se povukli u sebe, valjda je ova kriza svemu tome doprinela", rekao je Džej koji se zbog boravka u karantinu mnogo ugojio, što dodatno utiče na njegovo loše zdravstveno stanje.
Džej je pre tri godine operisao srčane zaliske u Beču i tada su mu doktori rekli da mora strogo da vodi računa o ishrani i zdravom životu. Međutim, sve što su oni savetovali pevaču nije poslušao.
"I danas sam na vezi sa lekarima iz Austrije. Kontrolišu me i podsećaju da vodim računa o sebi, izbegavam velika okupljanja i da pazim šta jedem. Ali nema ništa od moje dijete i zdravog života. Nagojio sam se otkako se slabo krećem. Doktori mi pričaju da moram da pazim šta jedem, a ja naručujem brzu hranu. Volim i da popijem, mada i to sad retko radim jer se ne viđam ni sa kim."
Iako je alkohol smanjio, pevač ne može da se odrekne duvana:
"Cigare nisam ostavio, to godinama bezuspešno pokušavam. Borim se sa tim porokom, trudim se da batalim, ali ne ide. Šta ću kad mi prijaju."
Bez obzira što se izolovao od većine ljudi Ramadanovski ipak nije mogao da se odvoji od unučića, iako su i deca prenosioci korona virusa.
"Ne mogu bez unuka. Provodim vreme sa njima i to me ispunjava. Najlepše je u krugu porodice. Sada sam pravi deda u penziji. Bogu hvala, imam dovoljno veliku austrijsku penziju, pa ne osećam veliku krizu što nigde ne pevam. Penzija mi je dovoljna da od nje živim, ne žalim se. Ceo život sam radio, što sada da ne uživam u penzionerskim danima!", rekao je on.
NE PROPUSTITE
