20. oktobra 2020. godine navršilo se 7 godina od smrti Jovanke Broz.
Jovanka Broz - prva dama Jugoslavije i „pepeljuga komunizma“ – kako su je nazivali za vreme svog života od ličkog “čobančeta” i partizanske bolničarke postala je kraljica iz bajke kojoj je ceo svet bio pod nogama.
Jovanka Budisavljević Broz bila je supruga i udovica Josipa Broza Tita, predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Rođena je u selu Pećani 7. decembra 1924. godine u Lici. Jovankinu porodicu su činili roditelji Mića i Milica, braća Petar i Maksim i sestre Zora i Nada. Sa samo 17 godina postala je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Njen otac Mića Budisavljević bio je na radu u Americi i pred rat se vratio kući.
Otac i majka su joj umrli tokom rata. U Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije učestvovala su joj dva brata, od kojih je jedan poginuo 1943. godine. Za vreme Drugog svetskog rata je otišla u partizane. Žena koja je bila hrabrija od većine muškaraca u to vreme, dva puta je ranjavana, a jednom je čak zamalo umrla od tifusa.
Postoji više pretpostavki, a na osnovu jedne od njih, Jovanka je prvobitno bila Titova higijeničarka, a potom je postala i njegova sekretarica i na kraju njegova supruga. U aprilu 1952. godine, u Iloku, u vili Dunavka Jovanka i Tito skriveno od javnosti su se venčali.
Udajom za Tita ona je dobila priliku da upozna bolji i novi svet. Jovanka je poslata u Rim gde je učila da se lepo ponaša. Za nju je počela da radi prva jugoslovenska modna dizajnerka, Žuži Jelinek. Jovanka smatrana prethodnicom Džeki Kenedi, toliko je bila lepa i otmena da je očarala sve zapadnjačke novinare i strane državnike.
Sedamdesetih godina Titov i Jovankin brak bio je u velikoj krizi zbog poslovnih nesuglasnica, mešanja i razmirica. U jednom momentu čak je tako Tito naredio 1974. godine Savezu komunista Jugoslavije da osnuje komisiju koja će se baviti „slučajem drugarice Jovanke“. Narednih 14 godina na 59 sastanaka su o njoj raspravljali, a posle toga se Josip preselio na Beli dvor.
Nastavak na sledećoj strani...
Iako više nisu živeli zajedno, nije poznato da je Tito ikada izgovorio išta što bi moglo biti protumačeno kao ružno ili loše prema njoj. Nakon toga 1977. godine prva dama je uhapšena, Tita nije videla dok je bio živ i samo se na kratko pojavila na njegovoj sahrani.
U julu 1980. godine, konfiskovana je sva njena imovina, a ona je stavljena u kućni pritvor. Jovanka se tada iz javnog života skroz povukla i živela je u potpunom siromaštvu. Posle Titove smrti prva dama je zatražila sudskim putem njegovo nasledstvo ali iz nekog razloga ga nije dobila.Takođe Jovanka dugo nije imala ni lične dokumente, koja je konačno dobila 2009. godine. Koliko je poznato, kontakte je održavala samo s najužom rodbinom i nekoliko bliskih prijatelja, ali ne i sa potomcima Josipa Broza Tita. Poslednjih godina života Jovanka se borila sa bolešću . Njena bratanica Jovanka Čolak se jednom prilikom posle Jovankine smrti prisetila koliko puta je svoju rođaku u protekloj deceniji našla kako u zimu u vunenim čarapama, ogrnuta ćebetom, sedi u hladnoj vili u Bulevaru mira:
- Pod nogama joj dve flaše vruće vode, a osmeh, onaj njen osmeh, nije joj silazio s lica. Umela je čak i da se našali – pričala je Čolak.
Takođe je isticala kako je njena tetka uvek bila hrabra i imala neverovatnu volju za životom:
- Nije se uplašila ni kada su joj provaljivali u vilu. Kada su je pljačkali. Bila je kao čelik. Svesna svega, ovako je govorila: "Oni ne žele da živim, ali ja želim! I pravo da ti kažem: inat me drži da učinim nepravdu koja mi je učinjena. Oni mogu sve da mi uzmu, ali ono što pamtim - ne mogu. Taj kompjuter u mojoj glavi, ne mogu da uzmu - prenosila je kako joj je tetka pričala.
Kada je osetila da joj se bliži kraj života, Jovanka nije želela nikako da priča o tome:
- O bolesti nije govorila, meni barem nije, verujem da nikog nije želela time da optereti - rekla je bratanica.
Prisetimo se Jovanka Broz je u avgustu 2013. godine prevežena u Urgentni centru u veoma teškom stanju. Doktori su prvo mislili da ima početak sepse,ali su na kraju ustanovili da ima rak kože.
Čolak kaže da se sa tetkom Jovankom videla više puta posle prijema u Urgentni centar. Poslednji put - četiri dana pred smrt. Odnela joj je papuče, beli ogrtač i neke sitnice.
- Pitala sam je: šta ti još treba? Kazala je: ništa, šta mi treba. Uvek je volela lep ruž, lak za nokte, poseban šampon kojim je negovala kosu. Ali, nikada ništa nije tražila. U danu, kada smo se videle i rastale, lepo je izgledala. Verovala sam da će poživeti - rekla je ona.
Prva dama je preminula 20. oktobra 2013. godine, a sahranjena je u Kući cveća uz taktove pesme “Ćao bela“ .
NE PROPUSTITE
