Na Akademiji je upoznao buduću suprugu Ljiljanu Kontić, takođe glumicu
Jelena Bojanić, ćerka čuvenog srpskog glumca Dragomira Gidre Bojanića, ispričala je sve nepoznate detalje o svom ocu i njegovom detinjstvu.
"Gidra se često sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je pričao o tome, ali to je bila ključna epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroče", opisuje Jelena Bojanić detinjstvo svoga oca.
Majka mu je, kako je dodala, umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata.
''Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je sa devet godina ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi”, priča Jelena Bojanić.
I onda počinje filmska priča buduće zvezde filma. Malo sporije od metka Entonija Gidre, on ulazi u dramsku sekciju, pa u amatersko pozorište i na kraju u Kragujevačko pozorište. Posle tri godine, glumci Kragujevačkog pozorišta su skupili pare, kupili mu odelo i kartu za Beograd da ode da polaže prijemni na Akademiji.
Kada se završio prijemni, upitao ga je Raša Plaović: "Imaš li ti gde da spavaš u Beogradu?" Gidra mu je odgovorio da ima, a zapravo nije imao nikakav smeštaj osim onog na železničkoj stanici. To je znao i Plaović, koji je već rekao čistačicama na Akademiji da raspreme jednu sobu s metlama i kantama u koju se uselila buduća zvezda.
Na Akademiji je upoznao buduću suprugu Ljiljanu Kontić, takođe glumicu. I taj brak je bio filmski ne samo zbog profesija aktera već zbog sadržaja. Raša Plaović im je bio kum na svadbi.
"Oni su se venčavali tri puta, a dva puta su se razveli. Mira Stupica se stalno šalila s mo
jom mamom: 'Ti si jedina žena koja se razvede i ostane da živi u kući s bivšim mužem'. Govorila mi je za tatu: 'Bio mi je toliko simpatičan jer je toliko psovao da nisam mogla preko toga da pređem'. Tata ne bi opstao bez nje", rekla je Gidrina ćerka za Nedeljnik.
Zahvaljujući njoj Gidra je živeo duže. Živeo je brzo, bio je od onih ljudi koji su mogli mnogo da popiju, a da budu zabavni i pričaju viceve.
Na pitanje da li se njen otac plašio da će ga na kraju pamtiti samo po ulozi u "Žikinoj dinastiji" Jelena kaže da nije i dodaje da svako u karijeri ima tezge koje postanu najpopularniji deo karijere, ali ne i jedini.
“Kako je to uzelo maha, stizali su sa svakim novim nastavkom sve manji i manji scenariji. Oni su improvizovali na snimanjima. Ti filmovi podsećaju ljude na neko lepo vreme i konektuju ih s prošlošću. To nema veze s tim da li je to dobra ili loša komedija, ni da li je tezga ili improvizacija, već je samo nostalgija za nekim vremenom”, kaže Jelena Bojanić.
A u jednom od tih nastavaka tog filma pojavljuje se mladi Nikola Kojo, koji se setio snimanja jedne epizode sa Gidrom.
"Osamdeset šesta, januar. Ja mlad vojnik, još uvek na obuci. Raška. Hladno, uvek neka tenzija, neko vanredno stanje. Dolaze po mene i izvode me sa obuke. Imaš posetu, kažu… Na obuci nema posete, a kad je vanredno stanje, nema izlaska iz kasarne. Dolazim na kapiju, čeka me komandant sa knjižicom i dozvolom za izlaz. Ništa mi nije jasno. Sa druge strane stoji pored auta i puši Gidra.
"Šta čekaš? Ulazi", kaže mi svojim šumadijskim akcentom, koga se nije nikada odrekao.
"Odveo me je u kafanu, nahranio, dao kao sad vojniku da daš 1.000 evra i otišao. U par rečenica koje smo izmenili, rekao mi je da je došao jer ima neka posla u blizini. Ostalo vreme smo ćutali.
Po povratku iz vojske saznajem od prijatelja da me je slagao. Seo je u auto i došao samo zbog mene. Rekoše mi da je tako Milivoje Živanović brinuo o njemu i drugim glumcima - klincima. Želeo je da vrati tu pažnju i da se nastavi tradicija. To je bio Dragomir Bojanić Gidra”, opisuje Nikola Kojo.
NE PROPUSTITE
