Frontmen i gitarista kultnog benda Ekatarina Velika Milan Mladenović do poslednjeg daha voleo je jednu Maju kojoj je posvetio pesmu "Srce".
Milana i Margitu upoznali su članovi Električnog orgazma u Studentskom kulturnom centru. Mladenovića je oduševio njen talenat i tako je započela plodna saradnja. Njihove svirke su bile uvek žestoke, pune energije i emocija. Ritam njihovih instrumenata bubnjao je negde duboko u utrobi. I još dugo nakon što bi utihnuo, odzvanjao je poput upozorenja. Mladenović je jednostavno imao talenat da lično pretvori u opšte. Bio je hroničar sumraka jednog vremena, a svojim oporim stihovima bez suzdržavanja i milosti dramatično je nagoveštavao zlokobna dešavanja.
- Moje pesme - to sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja. Motive za njih nalazim u realnim životnim surovostima, a tek ponekad dozvolim imaginarnim snovima da prošetaju kroz neki stih. I to činim samo da se imaginacija nazire, kao kroz maglu. Svako od nas ima svoju priču, koju prezentuje na način koji mu odgovara. To radim i ja. Pri tome koristim jedinu mogućnost koja mi je dostupna, a to je muzika! Tako uspevam da zadovoljim svoj ego. Jer, ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi, ako me bukvalno guše i razdiru ovozemaljski jadi - istakao je u jednom od intervjua.
Devedesete su donele mnogobrojne promene. Po završetku albuma "Samo par godina za nas", Todorović je napustio bend da bi se posvetio glumačkoj karijeri, a Pečar je otišao u London, gde je trebalo da se zadrži svega dve nedelje. Tek nakon godinu i po dana javio se Milanu da mu saopšti da ne planira povratak. Mada niko više nije ni računao na njega, Mladenovića je njegov odlazak mnogo pogodio. Taj događaj je označio početak kraja Ekatarine kakvu smo do tada znali. Na poslednja dva albuma kao autor muzike potpisan je samo Milan, dok je na prethodnim to uvek bio ceo EKV.
Mnogi misle da je njihov najmračniji album "Dum Dum", koji je izdat 1991. Jugoslavija je bila pred raspadom i prbližavala se građanskom ratu. Njegovi bliski prijatelji napuštali su zemlju jedan za drugim, kako bi izbegli prisilnu mobilizaciju, o čemu govori pesma "Zajedno", u kojoj su svi imenovani. Milanu je sve to veoma teško palo. Kad je i njegova devojka Maja otputovala u Pariz na završetak studija, on je njihov rastanak pretočio u stihove:
- Smeje se zrcalo mojim očima, srebrne bube zricu odlazim...
Osećao se kao da je u anesteziji kad je shvatio da će i ona otići. Ali, njih dvoje nisu mogli jedno bez drugog, pa ni kilometri udaljenosti nisu uspeli da izbrišu ono što je zaista bilo sudbinski određeno. U međuvremenu, 1992. on je sa članovima "Partibrejkersa" i "Električnog orgazma" pokrenuo projekat "Rimtutituki" čija je muzička aktivnost bila usmerena na antiratnu propagandu. Početkom 1994. Mladenović je sa Majom otputovao u Brazil, gde je sa dugogodišnjim prijateljem i saradnikom Mitrom Subotićem Subom i nekoliko brazilskih muzičara snimio album "Angel’s Breath". Upravo tamo, Milan i Maja zajedno su napisali tekst za pesmu "Crv". Materijal za spot pripreman je u Parizu. Ali, Maja ga je završila tek nakon njegove smrti.
Iako je imao nove planove i sebi utirao neki novi put, stvari su krenule tokom koji niko, pa ni on sam, nije mogao da predvidi. Mladenović je nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, u avgustu 1994. godine, prebačen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa. Otišao je za samo nekoliko meseci, tog 5. novembra, neposredno nakon što je navršio 36 godina. Priča o Milanu Mladenoviću priča je o čoveku koji je svojom istrajnošću, energijom i iskrenom emocijom, bez želje da se dodvori kritičarima ili publici i ne praveći kompromise uspeo da stigne do vrha i tu ostane. I mada ga više nema, njegova poezija i njegov glas, jasan i čist, zauvek nas podsećaju da neminovno moramo ostati dosledni sebi.
- Ovaj razgovor bih voleo da završim porukom koja je upućena svima koji me (ne)vole: kroz život se moraju boriti protiv svega, samo protiv sebe – ne! Dakle borite se za svoju ličnu slobodu i demokratiju; ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo "opravdane" norme uguše i opterete. Borite se za svoj život! - rekao je za list "Ćao" 1989.
NE PROPUSTITE
