Voditeljka Dea Đurđević ističe da su čak i lekari iznenađeni njenim napretkom, ali da je snagom uma uspela da ostvari neverovatan pomak i da sada može da pomera dva prsta na povređenoj ruci.
Dea je oduševila sve oko sebe kada je podelila video u kome pokazuje koliko se njena upornost isplatila. Voditeljka je uspela ono što su čak i lekari smatrali da je nemoguće, da posle godinu dana pomeri prste na ruci koja joj je u saobraćajnoj nezgodi bila otkinuta.
- Neverovatan je to osećaj i ne znam da ga opišem. Mi smo prvo mislili da je to uslovni refleks presađenih nerava, onda smo sačekali i ispostavilo se u početku da jeste, ali da sada mogu da pomeram prste iz glave. U pitanju su srednji i domali prst, tako da sam se maksimalno koncetrisala i uspelo je, sve je iz glave - kroz osmeh kaže Dea i dodaje da taj trenutak nije bio ni malo lak.
- Strašno boli, ali je tolika radost što ta dva prsta mogu sad mnogo više da pomerim, da sam zaboravila na svu bol. Kad sam pomerila srednji i domali prst, nekom inercijom krenuli su i mali prst i kažiprst, što me je potpuno ohrabrilo. Strašno je bolno, ali se vežba. Nisam ni obratila pažnju na bol koliko sam se radovala.
Dea ističe da je uporna u vežbama od trenutka kada je izašla iz bolnice i da je ostavila i doktore u čudu svojim napretkom.
- Doktori su mi rekli da se ovo očekuje, ali tek naredne godine. Oni su tako i predviđali jer sam prošle godine u maju presadila nerve, zato su svi bili više nego iznenađeni. Ali stvarno su mi mnogo pomogli iz fizio tima gde redovno idem na terapije, svaka im čast. Toliko sam i sama ušla u celu tematiku da ću postati ekspert, stalno se šalimo na tu temu, da sad mogu i drugima koji su na terapiji da pomažem - kaže hrabra i uvek nasmejana Dea, koja je novim vestima o napretku potpuno raznežila njene najbliže.
- Obično se čujemo nakon terapije i ja kažem sve je super i šta ima novo. Međutim, kad se ovo dogodilo, nikome nisam rekla, samo sam im pokazala snimak i svi su se neizmerno radovali. Sad me teraju ‘ajde malo mrdni prste pred nama, jer je prosto svima neverovatno. Recimo, prošle godine u ovo vreme sam ležala polumrtva i stvarno je iznenađenje kad vidimo svi koliko sam napredovala.
Iako ovakvi trenuci umeju da budu i te kako stresni ona ističe da gleda samo pozitivno na sve.
- Od početka se ne sećam tog perioda kao nešto što je mnogo tužno jer je to bila takva borba i lekara i mene. Više ga se sećamo kao neki vid ozbiljne borbe sa smrću. Zato i kad se prisećamo, to su samo lepi momenti. Trudila sam se i dalje gledam na sve to da pobedim osmehom - kaže Dea i otkriva da je samo u jednom trenutku plakala:
- Dešavalo mi se, naravno, da padnem psihički, najteže mi je bilo kad sam shvatila da ne znam da hodam. Tu mi je već negde tolerancija popustila, ali sam se stalno trudila da budem pozitivna. Ali prosto u tom trenutku kad mi je iščupana ruka, kad sam preživela tolike operacije i oni mi kažu - ‘ajde probaj da sedneš - a ja ne mogu, tad sam plakala. Jer toliko stvari imam da pobedim, a ja ne mogu da ustanem, e pa onda sam rekla sebi - e znaš šta, pa ovo je previše. Kad sam ustala prvi put sama, tad sam plakala jer mi je već tolerancija bila na minimalnom nivou.
Dea je nastavila sa poslom u toku pandemije virusa korona, ali se striktno drži pravila sa svojim verenikom Mladenom Mijatovićem.
- On nosi masku na svakom terenu i ja sam odgovorna, ali on je mnogo više pažljiv i obazriv. On nas je, recimo, zatvorio u karantin. Kao i svi novinari, ide na teren, ali jako pazi, nosi masku i rukavice i sve je po propisima - navodi Dea i dodaje da iako su zbog posla više izloženi virusu korona, to im nije pokvarilo kućnu idilu:
- Trenutna situacija nam nije uništila čar ljubavi i zajedničkog života, dezinfikujemo stalno sve po kući i to je negde normalno. Samo se malo ljutim kad vidim da više nema nigde da se kupi, recimo, asepsol ili maske. Nikad mi nije padalo na pamet da kupujem 10 asepsola, mislim da je ova pomama nenormalna i ne pokazuje solidarnost.
NE PROPUSTITE
