Danas se navršava 14 godina od smrti našeg legendarnog glumca Danila Lazovića.
Danila Lazovića se starije generacije sećaju se još iz „Otpisanih“, ali publici je ipak najpoznatiji kao Šćepan Šćekić iz „Srećnih ljudi“ i Čerčil iz „Porodičnog blaga“. Zahvaljujući tim ulogama stekao je reputaciju "boema", međutim, oni koji su ga poznavali tvrdili su suprotno – ovaj glumac zapravo nije bio ljubitelj čašice i kafanske atmosfere, već je ta slika izgrađena isključivo zbog uloga koje je Lazović tumačio.
Za razliku od brojnih svojih kolega, Danilo je vrlo retko sedeo u pozorišnim bifeima, govoreći da nema vremena da se bavi beogradskim zabavama i klubovima.
- On nije voleo kafane, a obožavao je da se šali. Imao je vrlo specifičan smisao za humor i dobru dušu - istakao je jednom prilikom reditelj Siniša Pavić.
Bio porodičan čovek i voleo je prirodu. Sa suprugom Brankom ima četvoro dece, a kako bi im obezbedio bolje uslove za odrastanje, iz centra grada su se preselili na Avalu, daleko od gradske vreve, gde je Danilo uživao u obavezama oko domaćinstva, čak i dok je bio u vrhuncu popularnosti.
- Mislim da je to nešto najbolje što je tata mogao da uradi jer nas je sklonio s asfalta, pa su moja braća i sestra umesto da rastu čekajući lift, uživali u prirodi i zdravom detinjstvu… Moj otac je bio patrijarhalan i konzervativan, želeo je da od nas napravi dobre ljude. Vaspitavao nas je u duhu prave srpske porodice, gde se zna ko je ko i šta ko radi, kao i da je ljubav prema Bogu osnov svega - pričala je njegova najstarija ćerka, Jelena Lazović.
Čuveni Šćepan Šćekić rođen je 25. novembra 1951. godine u Brodarevu, na granici Srbije i Crne Gore. Odrastao je u radničkoj porodici, a Lazovići su se 1958. godina preselili u Priboj na Limu, gde je glumac završio gimnaziju. Diplomirao je 1974. godine na Fakultetu dramskih umetnosti. Tada je i ostvario svoju prvu značajnu ulogu u kultnoj seriji „Otpisani“.
Posle "Otpisanih",ređale su se bitne uloge na filmu, ali i u teatru, mada ga publika najbolje pamti po ulogama u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, i mnogim drugima.
Tokom snimanja serije "Stižu dolari", Lazović je i preminuo – 25. marta 2006. godine od infarkta. Imao je samo 55 godina. Po želji porodice niko nije držao govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet cara Lazara“.
Sahranjen je na Topčiderskom groblju.
NE PROPUSTITE
