Kao što se do poslednjeg daha davao ulogama koje je do sada odigrao u pozorištu i na filmu, glumac Tihomir - Tika Arsić živi život pun strasti, ne osvrćući se mnogo unazad. Iako zbog svojih čvrstih stavova poslednjih deset godina nije ni kročio na daske koje život znače, ovaj vrsni umetnik kaže da pune pedeset tri godine igra jednu ulogu - Mitketa iz Koštane. Mada ga bije glas da je prek čovek koji uživa u raznim porocima, Arsić kaže da je nepopravljivi romantik koji je uvek samo sledio svoje srce. Rođen je 21. jula 1957. godine u Zemunu, ali za rano detinjstvo vežu ga mirisi sela nadomak Belanovice.
- Ja sam jedino dete u porodici koje je došlo na svet u Zemunskom porodilištu, dok su sedam i pet godina starija sestra Ljiljana i brat Aleksandar rođeni u kući. Uprkos tome, nikada se nisam osećao Zemuncem jer sam odrastao u šumadijskom selu Kalanjevci pored Belanovice. Moj otac Srboljub je bio šofer i instruktor vožnje, a majka Vera odrasla je kao siroče u Belanovici sa babom koju su zvali Sika. Mnogo godina kasnije, pošto nisam bio u planu, ona je mojoj majci govorila: Rodi ga, Vero, bićeš s njim najsrećnija u životu, a majka mi je posle kad god bi bila ljuta na mene prebacivala: Jao, kud te ne bacih! Kada je moj otac dobio plavu kovertu zvanu višak koja je predstavljala dodatak za treće dete, doneo ga je mami, a ona mu je odgovorila: Evo i tebi višak i stavila me u njegove ruke. Tako da su me posle njihove kolege stalno zvale Višak. Pošto sam mnogo voleo selo, a mama nije imala roditelje, odrastao sam kod Stanoja i Stanislave, roditelja moje ujne Perse u selu Kalanjevci. Iako mi oni uopšte nisu bili rod i bili su uboga sirotinja, bio sam najzaštićenije stvorenje na svetu i verovatno najsrećniji u životu. Još pamtim zemljani patos i ognjište nasred kuće, slamaricu i dagaru - limeno bure koje greje kuću, a umesto crtaća gledao sam kako vatra pravi senke po plafonu. Sa dedom Stanojem sam kosio, plastio seno i žnjeo žito, što je bio uvek poseban doživljaj koji se čeka cele godine. Sećam se da sam prvo radio sa ženama u plevi, posle dodavao snopove pšenice, pa ubacivao žito u dreš, a kada sam se zamomčio i prvi put poneo džak bio sam najvažniji na svetu - evocira uspomene Arsić koga za ranu mladost vežu najlepše uspomene.
- Familija mog oca došla je iz jednog zaseoka Prevlake između Zubinog potoka i Istoka u Toplicu i bili su teška sirotinja i slugani. Otac je posle rata došao za Beograd i radio je u nabavnoj službi, tako da smo uvek imali žuti sir i Trumanova jaja. Iako se posle zaposlio kao šofer pri UDBI uvek smo slavili slavu Svetu Petku, a obeležavali smo i 1. maj i Dan republike. U mom komšiluku u Boračkoj ulici živelo je jedanaest nacija, tako da smo jeli bajramske baklave i dva puta slavili Božić i kucali jaja. Otac me je rano naučio kako se muslimanima čestita Bajram jer mi je uvek govorio: Ako hoćeš da te drugi poštuju, moraš i ti druge da poštuješ. Moje detinjstvo bilo je oslobođeno bilo kakvih strahova i stega - priseća se Tika koji ipak nije ispunio očevu želju da ga nasledi u poslu.
- Pošto su i brat i sestra upisali gimnaziju, otac je insistirao da upišem srednju saobraćajnu školu, iako nisam imao nikakve predispozicije za to. Inače, on je sve do pre dve godine radio i sa osamdeset i tri godine bio je najstariji aktivni instruktor vozača u svetu. Ipak, srednja saobraćajna je za mene bila katastrofalna, pohađao sam samo prvu godinu i pao zbog toga što me je razredni starešina Krume Sezovski oborio na popravni iz fiskulture. I sada se sećam da sam u avgustu izvukao pitanja: savremeni stilovi plivanja, ofsajd, intervalni trening i obnavljanje olimpijskih igara De Kubertena. Pošto sam pokazao zavidne rezultate, na praktičnom delu gađao sam profesora kuglom koja ga je pogodila u petu dok je bežao od mene. Nakon što su me oborili, otišao sam kod brice Baneta i ošišao se do glave. Naredne četiri godine nisam išao u školu, ali sam polagao ispite vanredno. Spasilo me je to što sam se vezao za klasičnu literaturu i to mi je kasnije mnogo pomoglo. Siguran sam da sam zbog toga posle i otišao u ovu profesiju, iako nikada nisam maštao niti želeo da budem glumac - smatra Tihomir koji je pauze u školovanju iskoristio za putovanja u inostranstvo sa folklorom i nije ni slutio da će 1977. godine upisati studije glume.
- Moja tadašnja devojka koja je bila starija od mene pet godina naterala me je da upišem glumu. Sedeli smo jedan dan ispred Doma omladine u restoranu i ona je rekla: Ja moram da odnesem tvoja dokumenta na FDU. Odvela me je kod svog prijatelja, pokojnog Jovana - Džona Đurića, urednika dramskog programa Radio Beograda da me sprema za prijemni, a on mi je rekao: Šta hoćeš, ti si grlat i glavat, gotov glumac. Sećam se da sam na prijemnom za Akademiju bio u belim pantalonama i da sam, zbog stomačnih tegoba, pre izlaska na binu dva sata visio u toaletu, ali da sam sve to zaboravio kada sam izašao pred komisiju. Ne znam kojim čudom su od 273 kandidata izabrali baš mene, a studirao sam u klasi profesora Milenka Maričića zajedno sa Mimom Karadžićem, Lepomirom Ivkovićem i Savom Radovićem. Dok sam shvatio šta sam upisao i čime se bavim, prošlo je mnogo godina jer je mnogo zanimljivije biti student glume nego glumac. Ali, nikada neću zaboraviti trenutak kada sam u Narodnom pozorištu na obaveštenju video da sam dobio ulogu Romea. Sećam se da sam tri puta podvlačio lenjirom da bi proverio da li pored uloge u istom redu piše moje ime. Bukvalno sam kolabirao u trenutku. Znao sam da je Stevo Žigon gledao predstavu Vide Ognjenović Gorski vijenac u kojoj smo igrali Žarko Laušević i ja, ali nije mi bilo ni na kraj pameti da će izabrati mene. Sećam se da posle premijere nisam mogao da izađem iz pozorišta koliko je devojaka bilo u redovima da bi me videlo, a još uvek čuvam jedan telegram u kome je pisalo: Četristo godina je trebalo da prođe da se pojavi mladić za koga je Šekspir pisao Romea - s ponosom priča Tika koji je 1984. godine postao stalni član Narodnog pozorišta gde je odigrao upečatljive uloge u komadima Rat i mir, Idiot, Trojanke, San letnje noći, Razvojni put Bore Šnajdera, Ubistvo u kafani Dardaneli, Seoba Srbalja...
- Denis Kvejd je nakon što je gledao predstavu Idiot u kojoj sam igrao posalo telegram Narodnom pozorištu u kome je stajalo da takav temperament nije video ni na Brodveju. Taj komad je režirao Stevo Žigon koji je bio potpuni ludak i nas dvojica smo se non-stop svađali. Samo zahvaljujući medijatorskoj veštini tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta Aleksandra Berčeka, za koga mislim da je bio najbolji, izgurali smo tu premijeru. Ono što je Žigona razlikovalo od svih drugih jeste njegova neverovatna strast. Posle jubilarne 50. predstave rekao je mojoj ženi Jeleni: Čuvaj ovog tvog, jedini on sve razume. On je bio gospodin čovek koji je obukao crnu košulju, sako i pantalone ispeglane na ivicu da možeš da se posečeš, crne cipele i čarape, legao u krevet, prekrstio ruke i umro - priča Arsić koji je igrao u filmovima Veliki transport, Igmanski marš, Dečko koji obećava, Boj na Kosovu.
- Žarko Laušević i ja smo mnogo radili zajedno, on je zaista bio odličan partner i glumac. Mislim da on to i dalje jeste i nadam se da će se pojaviti. Od mlađih glumaca veoma mi je drag Sergej Trifunović. Sanjam da ponovo igram, ali mi nije važno šta već s kim igram. Prisila na rad je jedan oblik neuroze, a ja sam jedno vreme, kada sam igrao predstavu koju nisam voleo, svaki izlazak sa scene koristio da operem ruke, kao da sam se negde okaljao. Zbog toga mi je lakše da sanjam pozorište nego da igram reda radi. A sanjam ga stalno... Voleo bih da igram Geca u Sartrovom komadu Đavo i Gospod Bog, Mitketa u Stankovićevoj Koštani jer ga igram sve 53 godine i naravno Otela. Najteže mi je kada mi ćerka Vera i sin Arsenije kažu: Zašto, tata, kažu da si ti glumac kada mamu stalno gledamo u pozorištu, a tebe ne? Ako ništa drugo, moraću zbog njih nešto ponovo da odigram - iskreno kaže Arsić koji je zbog izgleda i neverovatne harizme oduvek privlačio pažnju žena kojima ni sam nije mogao da odoli.
- Samoljublje mi je oduzelo mnogo vremena u životu nakon što sam vrlo brzo uvideo kakav utisak ostavljam na žene. Dugo sam se bavio svojom sujetom, zadovoljavao njene prohteve i uživao u sebi, a posle sam shvatio da nisam bio nigde i da nisam ništa važno uradio. Iz svega toga samo je neko izašao povređen... Kada se ujutro probudiš sa gorčinom u ustima znaš da si pio pelinkovac ili bio sa pogrešnom ženom. Ne mogu reći da su to stvari zbog kojih se kajem jer neko to iživi odmah, neko za dvadeset godina, a neko nikad. Ja pripadam ovim srednjima. Žene su bile moja velika strast i terapija, ali iživeo sam se dovoljno. Uvek kažem da sam ženopoštovalac a ne ženoljubac jer je i najgora bila ispraćena i ispoštovana - tvrdi poznati glumac koji je za svoju prvu ženu izabrao pevačicu Biljanu Krstić koja je danas na čelu etno grupe Bistrik.
- Ona je bila fascinantno skromna, iako je pevala sa Đorđem Balaševićem u tada veoma poznatoj grupi Rani mraz. Upoznali smo se jedne večeri 1981. godine u Krsmancu u jeku njihove popularnosti i jednostavno sam shvatio da je to žena koja treba da mi rađa decu i na svoju veliku sreću, nisam se prevario. Venčali smo se 13. marta 1983. godine, svadba je održana u Hali Pinki u Zemunu pošto je bilo mnogo gostiju, a moja majka je lično zavila hiljadu i sedamsto sarmi. Na svadbi su nam bili Stevo Žigon, Mira Banjac, Bata Živojinović i još neke kolege sa kojima sam u to vreme delio profesionalnu sudbinu. Kao i mnoge druge stvari u životu i brak je podložan promenama, ali od našeg razvoda mnogo je važnije to što Bilja brine da li ja imam problema sa žuči, a ja što ona ima stomačni virus i leži kod kuće. Nas dvoje zajedno gajimo naše ćerke Milicu i Lenku i među nama je apsolutno sve u najboljem redu. Za lažne navode jednog nedeljnika da sam je pretukao dobili smo na sudu odštetu od pola miliona dinara koje smo dali u humanitarne svrhe deci sa posebnim potrebama. A na sve što su mediji pisali o tome koliko smo bili u braku dok sam bio u rijalitiju mogu samo da kažem: matičari rade svoje, a matematičari svoje. Ja sam grešan čovek i živeo sam jedan grešan život potpuno, ali sam veoma vodio računa da to ne bude na tuđi račun - izričit je Tika koji je sreću pronašao kraj sedamnaest godina mlađe balerine Jelene Ćosić sa kojom se venčao 14. februara ove godine dok su bili u rijaliti šou-programu Parovi.
- Jelena me je potpuno zavela svojom strašću i rodila se ideja da menjam svoj život, što je potrajalo. Nezahvalno je odgovarati na pitanja kada smo započeli svoju vezu jer pod kapom nebeskom nema nikog bezgrešnog. To što sam nosio dve kese iz robne kuće ili samoposluge je samo moj problem, ali uvek će biti tako. Siguran sam da je Jelena prava žena za mene, a sa druge strane, na bivšu suprugu sam kao i uvek beskrajno ponosan jer je Bilja poseban čovek i umetnik. Zato moram sledeće godine, kao svaki ozbiljan Turčin, da izvršim pritisak na obe svoje žene da svi zajedno sa decom odemo na more - priča kroz smeh Tika koji se uprkos svemu ni zbog čega ne kaje.
- Najsrećniji trenuci u mom životu vezani su za rođenje moje dece, koja me čine beskrajno ponosnim. Moj sin ima sreću da uživa kraj tri sestre koje ga štite, kao što sam i ja imao velikog zaštitnika u svojoj sestri Ljilji koja je zbog sepse žučne kese pre deset godina, nažalost, preminula. Mislim da me je gluma samo zavarala jer da sam se bavio bilo kojim drugim poslom bio bih uspešan i miran. Taj let studenta glume je izuzetno lep i uzbudljiv, ali je prizemljenje i suočavanje sa stvarnošću veoma bolno, a prosečan glumac je veliko zlo i muka za sebe i za okruženje. Iz svog životnog iskustva, koje sam vrlo često i krvavo platio, izvukao sam jednu definiciju: Iskrenost ne znači reći sve što misliš, nego ne govoriti ono što ne misliš. Nisam otišao u rijaliti šou-program da bih ogolio sebe, već da bih uzeo novac jer, nažalost, Biljanina, Jelenina i moja plata nisu dovoljne da bismo izdržavali našu decu. Imam utisak kao da ću živeti još dvesta godina, ali da mi se sutra desi sudnji dan rekao bih: Arsiću, živeo si život, nemaš za čim da žališ! - završava Tika.
Jelena Kulović
