"Nek ti uši stalno zvone gledaj fore i fazone"
Malo je onih ljudi koji za života zasluže da ih generacije oslovljavaju samo imenom, još je manje onih kojima se uz to ime nadene i neka titula iz milošte kao što je to bio slučaj sa čika Rašom .
Rodjen je u Mokrinu 26. jula 1933.godine.
Godine 1952. došao je na studije u Beograd gde završava Filozofski fakultet, odsek za književnost. Novinarsku karijeru započeo je u novosadskom Dnevniku. Bio je novinar lista „Mladost“ od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda od 1964. do 1967.
Od tada do 1995. godine bio je jedan od omiljenih tv lica na našim prostorima.
Bio je jedan od lektora za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. do 1977. Mogao je i da se hvali titulom urednika izdavačke kuće Matica srpska od 1983. do 1985. godine.
Pored karijere na Televiziji Beograd, Raša je pisao dnevne kolumne za list Politika i kojim je pisao o društvenim temema na njegov specifičan način.
Najviše je ostao upamćen kao čovek koji je obožavao decu i koji se trudio da ih usrećuje kroz razne emisije: „Radost saznanja“, „Fazoni i fore“, „Varošarije“, „U snu san“, „Šešir bez dna“.
Pisac, voditelj, lektor i kolumnista voleo je samo jednu ženu sa kojom dvoje dece, sina Bojana i ćerku Dijanu.
Nastavak na sledećoj strani.
Na današnji dan se navršava dve godine od kako nas je napustio ovaj dečiji zaštitnik.
U znak sećanja na njega podsećamo vas nekih njegovih najdragocenijih izreka i citata:
“Patuljak koji se popne na planinu i dalje ostaje patuljak.“
„Intelektualac nije onaj ko je diplomirao na nekom fakultetu, već je onaj ko ima pravo rešenje u pravom trenutku.“
To nešto strašno mora da postoji u bajkama da deca, kad odrastu i kada se sretnu sa surovostima života, ne dobiju nervni slom. Tako budu pripremljena od malena na užasne scene.“
„Čim uđeš u pozno detinjstvo i u svet odraslih ti si već zaboravio deo onog pakla, deo mračnih strahova i strašnih zabrana. Znači, samo dete oseća danteovsku trostruku viziju sveta. Samo u vremenu ranog detinjstva spojeno je opasno i lepo. Čim si razdvojio te dve stvari više nisi dete. Zato je detinjstvo najupečatljiviji doživljaj. Ono je potpun susret sa stvarnošću.“
Unoseći birane misli Marije Montesori u svoju knjigu saznao sam da za razliku od muškaraca, žene poseduju izvanredan dar za planiranje i organizaciju. Obično se misli da su glavni planeri u društvu muškarci, a to je zabluda. Ona i porodicu drži na okupu, neguje je, podiže.“
„Nestao je čuveni beogradski liberalizam, pojavile su se desničarske diktatorijalne spodobe, pa danas intelektualcu ne preti ideološka komisija Saveza komunista, već razni opskuranti. Još u moje vreme bilo je primetno da visoki intelektualci dolaze iz provincije, da provincija rađa genije.“
To je ono što sam rekao – da je dete stvor koji može da se raduje, može da se smeši, smeši se posle dve, tri nedelje čim se rodi. To je najčudnije. Ja gledam tu bebu, tek se rodilo pa već se smeši i raduje se. To je fantastično To je detinjstvo.“
„Uvek sam pred nebom osećao jednu te istu stvar, a to je da ne znam tačno ko sam. Pred beskrajem neba imao sam iznenadno moćno osećanje da se smanjuje moje saznanje ko sam. Tačno znam da sam uvek povezivao nebo sa cvrčcima. Nikad nisam doživeo hladni sjaj zvezda kao tišinu, nego sam uvek doživljavao jedinstveno iskustvo. Zvezde trepere – i cvrčci trepere. U Mokrinu je zvezdano nebo lepše nego u gradovima, to se zna. Leti kad sam bio dete, stalno smo gledali Mlečni put. Sad kad sam ga gledao ovako sa trombom u očima, imam utisak da je pre šezdeset godina u Mlečnom putu bilo mnogo više zvezda nego danas. Gledao sam u zvezdano nebo i opet nisam znao ko sam.“
Ima raznih besmislenih strogosti prema deci. To što deca ne čitaju knjige, uzima im se za zlo, međutim, kompjuter je veličanstvena sprava i kulturna deca koja koriste kompjuter ne igraju samo igrice nego koriste i internet. Gugl je najveća enciklopedija svih vremena u istoriji.“
U njegovom rodnom gradu Mokrinu svake godine nakon njegove smrti održava se manifestacija u njegovu čast pod imenom "Dan Raše Popova" .
NE PROPUSTITE
