Sin Miodraga Petrovića Čkalje ispričao anegdotu iz života svog čuvenog oca
I kad je postao vlasnik džempera otac je uzeo da ga rasteže, da ga gužva, da drnda rajsferšlus gore-dole... Bacio ga dole, udarao ga nogama...
Na kraju uzme on taj džemper i izađemo iz radnje. Seli smo da popijemo kapućino i popušimo cigaru. Ja ga gledam... Ćutimo.
- Šta me gledaš? - upitao me otac
- Ma ništa...
- Pa morao sam da odbranim našu čast.
- Ma dobro, ako si ga uzeo... Nego, šta će keva i Smiljka da nam kažu što si dao 800 maraka? To nam je za pet dolazaka u Trst.
- Ma reći ćemo da su nam ukrali, oni su ionako lopovi...
Eto, takav je bio. Potrošio je tih 800 maraka jer je ušao u to...
Takav je bio... Sećam se da smo za fiću kupili neku antenu od pet metara pa je hteo prolaznicima da izvadi oči. E, onda smo za fiću kupili sirenu koja zvuči kao ona od tramvaja. I onda idemo Slavijom, ja vozim, on zvoni a svi se okreću da vide gde je tramvaj. A on se smejao, uživao... Kao dete.
Kad je otac umro, iza sebe je ostalo 800 evra. Nikad nije imao štednu knjižicu, ali eto ovo mu je ostalo u džepu od kaputa. Da nije kupio onaj džemper, imao bi 1600... Ali, ja ga volim takvog kakav je bio i ne bih ga menjao za nekog drugog.
Umeo je otac da bude nekad strašno ljut jer je voleo da isteruje pravdu. Umeo je i da se potuče, onako mali i bolestan. On nije imao pola plućnog krila... Ceo život je proveo sa pola plućnog krila i sa bolesnim bronhijama.
NE PROPUSTITE
