Popularni Miha na svoj 50. rođendan izneo niz nepoznatih detalja o svom privatnom životu
Siniša Mihajlović proslavio je svoj 50. rođendan i Italijanima izneo svoju srpsku i emotivnu stranu. U velikom intervjuu "Gazeti" popularni Miha pričao je o svom životu, emocijama, odnosu sa preminulim ocem, ali i gubitku deteta.
- Mislim na oca svaki dan. Želeo bih da može da vidi kako su porasli njegove unuke i unuci. Kada se priča o snovima ja ne sanjam da osvojim Ligu šampiona, ili skudeto. Moj san je neostvariv. Ja bih da zagrlim mog oca! Bio je vozač kamiona, umro je sa 69 godina od raka pluća. Kada je umro, nisam bio s njim. Tokom rata preklinjao sam ga da dođe kod mene u Italiju, ali je želeo da ostane u svojoj zemlji - rekao je Miha, a zatim ispričao kakav odnos danas ima sa majkom:
- Moja mama me i dalje gleda istim očima kao kada sam bio dete. Ona ne govori italijanski, moja deca ne znaju najbolje srpski. Ali svaki put kad nas poseti u Rimu, vidim kako ih gleda i shvatim da ljubav nema potrebe za rečima.
Nastavak na sledećoj strani...
Govoreći o svom životu, proslavljeni fudbaler prisetio se i svoje mladosti, početka karijere, ali i traumatičnih isksutava koje nosi iz perioda rata.
- Osedeo sam, kosa mi se proredila. Nekad osećam energiju čoveka koji ima 20 godina manje, a nekad mi se čini da imam 150 godina zbog svega što sam proživeo. Mladost u Srbiji, karijera, Italija, gradovi, šestoro dece, siromaštvo, uspesi, blagostanje. Ali i dva rata, rane, suze... Danas kada gledam unazad mogu da kažem: Siniša, koliko si života živeo - rekao je Siniša, a zatim otkrio po čemu pamti rodni Vukovar.
- Rođen sam u Vukovaru, koji je za mene bio najlepši grad na svetu. Zatim je postao simbol rata. Vratio sam se dve godine kasnije, posle 25 godina. Poslednji put je bio tokom rata 1991. godine. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom. Nisam mogao da se orijentišem. Samo skeleti zgrada, nagomilani za stvaranje rovova. Ptice nisu letele, nije bilo pasa. Grad duhova. Sećam se izgleda dva desetogodišnja dečaka koji su uzeli svoje mitraljeze. Imali su muške oči u telima dece. Tužne oči koje su već videle sve osim detinjstva. Jedan od njih mi je prišao i pitao ko sam. Često mislim na to dete, da znam šta mu se desilo. Ako ga rat nije oduzeo, danas je muškarac, možda ima ženu i decu. Nadam se da su te oči koje su odrasle prerano, ponovo odrasle i okrile malo svetla.
Prvi put javno, fudbaler je rešio da progovori i o nemilom događaju koji je njegovu porodicu zadesio pre nešto više od godinu dana, kada je njegova supruga Arijana izgubila bebu.
- Pre samo nešto više od godinu dana Arijana i ja smo čekali još jedno dete. Nažalost, trudnoća je stopirana. Imati dete sa 50 godina je slično početku, osetiš se ponovo mladim. Moja žena pati zbog toga, znam, vidim. U bolu, vidim da smo možda imali sve kao roditelji. Možda bi još jedno dete bio izazov vremena - priznao je Miha, a zatim otkrio koja su to tri najupečatljivija detalja iz njegovog života:
- Prvi susret sa Arijanom i kako sam se izgubio u njenom osmehu. Dolazak na svet moje dece. Zalet, levica i lopta u rašljama.
NE PROPUSTITE
