Zove se Ivan i živi u Pančevu.
Nije dovoljno poznato, ali rođeni brat Tome Zdravkovića živi u Pančevu. Reč je o gospodinu koji gazi već devetu deceniju života, nekada službeniku jugoslovenske carine, odavno penzioneru. U pitanju je Ivan Zdravković.
Prenosimo deo razgovora koji je objavljen na Fejsbuk strani "Praštanje uspeha" sa Ivanom Zdravkovićem, manje poznatim bratom legendarnog Tome Zdravkovića.
Kako ste vi odrastali? Poznato je da je Toma rođen u Pečenjevcu, mestu nadomak Leskovca.
-Tačno je to. Porodica Zdravković je iz sela Pečenjevca kod Leskovca. Bili smo siromašna porodica. Bilo nas je petoro dece. Četiri brata i sestra. Posle Drugog svetskog rata baš je bilo teško. On je osnovnu školu završio u rodnom selu. Potom je otišao u Leskovac, gde je upisao, tada se to zvala, Realna gimnazija.
A, kako je sve počelo s muzikom?
-U to vreme, deca, kao što smo mi bili, odlazili smo na Hisar, brdo iznad grada. Postojala je kafana, u sklopu hotela Dubočica, u kojoj su gostovali razni pevači. Tako je jednom stigla i pokojna Silvana Armenulić. Nju je pratio poznati orekstar, u to vreme, a šef je bio čuveni Šerbo iz Sarajeva. Tamo smo visili i u tim odlascima nalazili smo jedinu razonodu. Zapravo, mi smo sedeli na klupama, pored te kafane. Toma je imao 15-16 godina i stvarno ne znam odakle to njemu,ali, stalno je nešto pevušio, a pesmu koju čuje, još ako mu se dopadne, bez problema je učio napamet i znao tačno da je otpeva.
Njega su taj Šerbo, šef orkestra, i Silvana čuli kako peva. Zar ne? Da li je tačno, da su Tomu kao dečaka, njegovi drugari iz Pečenjevca i Leskovca zvali Kuca?
-Jeste. Tačno je to.
Da li je bio dobar brat? Konkretno, prema vama?
-Mi smo jedno vreme živeli zajedno u Beogradu. Bilo je to dobro vreme, ali, i tada nije bilo lako da se čovek zaposli. Ja sam dobio posao na železnici, kao carinik, samo zahvaljujući Tomi. Kad se pročulo da mi je rođeni brat, sve je išlo lakše.
Rekli ste mi ranije, ima jedan detalj koji je posebno obeležio vaš život?
-Jednom prilikom, predsednik našeg sindikata mi kaže: Ivane, dovedi Tomu da nam peva tokom naše svečanosti i bićeš dobro nagrađen. Kažem to Tomi i naravno, dođe on, peva. Sutra, kažu meni u preduzeću - Ivane, izvoli ključeve od stana. Tako je to bilo.
NE PROPUSTITE
