Nataša Bekvalac se potpuno oporavila: Ne samo da nisam izgubila, nego sam tek sada dobila!

Nakon svega što je prošla, pevačica je "podigla glavu" i krenula dalje, a ovo je iskustvo ojačalo.

 

Rešena da sve ružno ostavi iza sebe, uključujući brakorazvodnu parnicu s Lukom Lazukićem, pevačica je čvrsta u nameri da se posveti stvarima koje je ispunjavaju, i priznaje da nikad nije porasla zbog čega se i dalje nalazi u emotivnom zabavištu

 

Posle pretrpljenog porodičnog nasilja i medijske izolacije u koju se povukla da bi se oporavila, pop pevačica Nataša Bekvalac (37) tvrdi da je jača nego ikad.

 

Dok čeka razvod braka od Luke Lazukića i odluku o starateljstvu nad četvoromesečnom kćerkom Katjom, ističe da je sve ono kroz šta je prošla doprinelo da dobije veru u ljubav.

 

– Ne samo da je nisam izgubila nego sam je tek sada dobila – kaže Nataša. – Ne kajem se ni zbog čega. Osoba sam koja ne voli preterano da gleda unazad, ne zato što je to fraza, već iz razloga što znam da ne mogu ništa da promenim. Izgubila bih energiju, snagu, vreme, a njih mogu da iskoristim mnogo kreativnije, lepše, mogu da usrećim ljude oko sebe. Želim da se bavim temama na koje mogu da utičem. Stvari se uvek dešavaju onako kako treba da se dese, i ako je ovo trebalo da se desi, verovatno je to dobro za mene. Ovo nije najteža godina u mom životu, bilo je i težih.

 

 

Pored povratka na muzičku scenu, Nataša je potpuno posvećena kćerkama Hani i Katji.

 

– Među njima nema ljubomore. Hana ima već jedanaest godina, velika je i zrela, pomaže mi. U svim novogodišnjim željama uvek je na prvom mestu zapisivala da dobije brata ili sestru, pa joj je, posle toliko godina, ta želja ispunjena. Njih dve uživaju u zajedničkoj igri, a i ja sa njima. Potpuno je drugačije roditeljstvo kad rodiš s 24 i sa 36 godina. Ne mogu da kažem da je jedno lepše od drugog, ali je drugačije. Nemam nikakav strah, a kad sam bila klinka, strahovala sam da li ću uraditi ovo ili ono. Sad je baš uživanje, stabilna sam i ne želim da propustim bukvalno nijedan sekund Katjinog odrastanja jer znam da se samo vreme nikada neće vratiti, da samo to ne možemo. Ona je beba koja se smeje od jutra do mraka, ni ne znam kako plače pošto je nasmejana otkad se rodila. Nemam mnogo posla oko nje, sem onog uobičajenog, da klopa, da je redovno presvlačim i igram se s njom.

 

 

Pevačica ističe da svakog dana uči, ne samo o roditeljstvu nego i o životu uopšte.

 

– Kad misliš da si veoma pametan i da si popio svu pamet sveta, onda ti Bog tresne šamarčinu da ti pokaže da ne znaš ništa i da kreneš iz početka. Emotivna sam i nikad nisam porasla, tako da sam sada u zabavištu. Ne znam da li je to nagrada ili kazna, vreme će pokazati. Sve što se dešava, dešava se s razlogom.

 

Deca i njihova ljubav su najbolji lek, ubeđena je ona, a to je i potvrdila obilaskom Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici. Štićenicima koji su tamo smešteni zajedno s koleginicom Aleksandrom Živojinović odnela je poklone, tablete i slatkiše.

 

 

– Ovo nije prvi put da sam u Dečjem selu. Dobar je osećaj biti s ovom decom, i ne bih želela da zvučim patetično, ali sama spoznaja da su to deca bez roditelja teško mi pada. Roditelj sam dve kćerke i svesna sam šta to znači i koliko iziskuje svega. Svaka majka zna o čemu pričam. Imamo mnogo primera da se ljudi zalete i uzmu kuče sa ulice, pa ga posle vrate. A odgajati dete je najozbiljnija i najlepša stvar na svetu. Ne mogu ni da opišem koliko mi znači dolazak ovde u Dečje selo, emocije su mi pomešane. Ne mogu da kažem ni da sam srećna ni da sam tužna, kao da sam u viru sopstvenih osećanja.