Poznata spisateljica govori o trenutku kada je najviše patila u životu i opisuje kako u suprugu ima najveću podršku i razumevanje
Ima već nekoliko godina kako je Jelena Bačić Alimpić svoju televizijsku karijeru zamenila poslom pisca. Njena najnovija knjiga "Kofer iz Berlina" pronašla je put do čitalaca odmah po objavljivanju, a autorka je u znak zahvalnosti upriličila promociju ovog romana na kojoj je okupila prijatelje, kolege, saradnike, ali i porodicu. Za Glossy Jelena govori o tome šta je sve morala da proživi na putu ka uspehu.
NE PROPUSTITE
- Svašta sam proživela. Mnogo toga bih mogla da izdvojim. Najgore je bilo kad sam doživela bol zbog gubitka oca, ali bolela me je i svaka suza moje dece. Bilo je i trenutaka kada su me omalovažavali, nipodaštavali, blatili, iako sam milionima svetlosnih godina bila udaljena od tih spekulacija, jer sam živela povučen život s porodicom u svom lepom i mirnom gradu. Lepi trenuci koje bih izdvojila jesu svaka Nova godina, rođendani moje dece, njihovo zdravlje i sreća. Svom suprugu dugujem zahvalnost jer je uvek bio uz mene, čuvao mi leđa i nijednog trenutka nije poklekao. On je predsednik suda, čovek koji se ne eksponira. A o meni su pisali i govorili svašta. Svaki put bi mi prišao s leđa, zaglio me i rekao: "Sve će se ovo zvati juče". Nikada se nije mešao ni u jednu moju odluku. Bio je tu da me podrži - priča Jelena i otkriva tajnu uspešnog braka sa suprugom Miroslavom Alimpićem.
- Pre svega, među nama je jedno duboko poštovanje i prijateljstvo. Ljubav je iznad svega toga. Sada se volimo iskreno. Kada 25 godina s nekim delite koricu hleba, jutro i noći, kada preležite dečje bolesti, uspehe i padove, onda se voli bez zadrške. Mi nemamo tajni, već sve govorimo jedno dugom. Čak i kada pogrešimo, dođemo i kažemo šta smo pogrešili. To je poverenje, ljubav - iskrena je spisateljica, koja se suočava s još jednom životnom fazom, osamostaljivanjem dece.
- Marko se odselio od nas, i to mi je mnogo teško palo. I dan-danas kad uđem u njegovu sobu, počnem da plačem kao idiot, iako će on u septembru napuniti 24 godine. Nedostaje mi jer sam majka, što ne može da se prepriča. Nisam posesivna niti neko ko deci reže krila. Puštam ih da lete, ali kad dete ode od kuće, kao da vam otkine deo srca. I ćerka Dunja planira da za godinu dana ode u inostranstvo na studije. Drago mi je što sam od oboje sa suprugom uspela da napravim čestite ljude. Kod sina prepoznajem svoju neviđenu empatiju i slabost da, i onda kada je to potrebno, ne kaže "ne", a kod ćerke vidim tvrdoglavost, upornost i želju - opisuje Jelena, koja danas ima samo jednu neostvarenu želju.
- Žao mi je što otac nije dočekao da vidi da sam mu ispunila želju i napisala knjigu. Njemu sam posvetila svoj prvi roman "Ringišpil". Želja mi je da oni koje volim budu zdravi, ne mislim tu samo na svoju porodicu. Nikome ne želim ništa loše. Volela bih da svi imamo mikrokosmos u kojem možemo da uživamo i da nam to bude nagrada za sve što činimo u životu - zaključuje Jelena.
Magazin Glossy - svake srede uz dnevni list Kurir
NE PROPUSTITE
