Pevačica otkriva da se razočarala u muža Predraga, koji je optužen za prodaju narkotika i oružja, i da je taj udarac ubio njenu ljubav prema njemu, zbog čega je rešila da se razvede
Ćerka pokojnog pevača Miodraga Mikija Jevremovića Jelena Jevremović Nedeljković poslednjih sedam meseci prolazi kroz životnu dramu zbog hapšenja supruga Predraga Nedeljkovića. Njega je policija privela 1. juna zbog posedovanja velike količine narkotika i oružja i on u zatvoru čeka suđenje.
Pevačica, koja je nedavno objavila autobiografiju "Jedanaest dana", u kojoj opisuje veliku ljubav s mužem zbog koga je napustila karijeru, nakon njegovog hapšenja podnela je zahtev za razvod devetogodišnjeg braka.
Jevremovićeva je prvi put otvorila dušu i u razgovoru za Glossy ispričala kroz kakvu golgotu prolazi.
- Kad je knjiga "Jedanaest dana" nastajala, u braku s Peđom se činilo da sve savršeno funkcioniše. Pisala sam našu priču bez srama, bez predrasuda. Zapravo, taj rukopis je trebalo da bude podsetnik na tu neobičnu, nesvakidašnju, ludu ljubav koja se dogodila u tih jedanaest dana, bez ideje da ikad bude objavljena. Promeni mog mišljenja o objavljivanju knjige kumovala je moja prijateljica Jelena Bačić Alimpić. Nedugo, dolazi do čitavog preokreta u mom životu. Tata Miki doživljava moždani udar, pada u komu i umire. Ceo svet mi se u danu srušio, samo su me suprug i deca činili živom. Stravično sam patila, ali vremenom sam nastavila sa životom jer drugačije ne bi bilo ispravno. Na knjizi sam nastavila da radim, između ostalog, zato što sam tati obećala da neću posustati i da ću ostati dosledna - priča Jelena u suzama i nastavlja:
- Nije prošlo nekoliko meseci, sećam se tog 1. juna. Peđa se nije pojavio na ručku i nije se javljao na telefon. Uplašila sam se da se dogodilo nešto strašno. Te noći sam saznala da je uhapšen. Čista srca, iz ove perspektive mogu sa sigurnošću da tvrdim da mi je informacija o tatinoj smrti lakše pala od te da mi je suprug u pritvoru. Ne mogu rečima da opišem taj osećaj. Strah, neznanje, strepnja, bol, nemoć. Ali najviše je dominirao strah, iako sam oduvek važila za neustrašivu osobu. Posmatrala sam sinove koji su spokojno spavali u svojim krevetima i plačući se pitala šta da im kažem. Nikad se nisam uplašila kao tada. Gubitak muža je bio početak moje borbe sa svetom bez njega, jer mi je svih prethodnih godina bio oslonac, vođa, kompas. Osećala sam se izgubljeno. Bila sam devojka koja je svojevoljno odlučila da muškarcu prepusti ulogu vođe u vezi, a kasnije i u braku, u kojem smo dobili dva divna sina. Pogrešila sam što sam mu dala toliku slobodu da povlači poteze koje je sam zamislio. Kažem, bio je autoritativan muškarac koji je uspeo da ukroti divlju, energičnu, buntovnu devojku. Takav neko mi je bio potreban - kaže pevačica.
Nastavak na sledećoj strani...
Jelena ističe da nije ni naslutila da bi jednog dana moglo doći do razvoda jer je bila ubeđena da će pored Predraga provesti ceo život.
- Padali smo na dno, zajedno se podizali i iznova gradili nove temelje. Nikad nisam pomišljala da će se naš brak okončati, da će se naša ljubav dovesti u pitanje. Valjda toliki udarci u životu oslabe srce, tiho ubijaju ljubav. Ostane na kraju to sećanje na ljubav u koju sam se klela, u koju sam istinski verovala da će trajati zauvek, kao i mi. Ne želim da budem patetična, da pričam priče o tuzi koja me je slomila, o životu koji me šiba sa svih strana. To nisam ja. Branim se od nedaća osmehom, otresem kolena od prašine, ustanem i nastavim dalje. Drugačije ne smem jer ispred sebe imam dva anđela koji su moj put ka boljem sutra. O tome kako se osećam i koliko je živaca izgubljeno, suza proliveno i bola podneto, to znaju samo moja četiri zida. Stavim kapi u oči, nanesem rumenilo na obraze i sjaj na usne, pa izađem pred ljude sa zaleđenim osmehom i obmanem ih da sam dobro. Sada više to ne moram da radim. Sada, kad se sve saznalo - kaže pevačica i dodaje da još uvek sinovima Lazaru i Tadiji nije rekla istinu.
- Sada moram da smislim strategiju kako da decu što duže zaštitim od saznanja istine o njihovom tati, koliko-toliko uspešno ih ubeđujem da radi na prekookeanskom brodu kao kuvar. Ne pitajte kako sam im objasnila zašto je otišao tako naprasno, zbog čega se nije s njima pozdravio. Ne očekujte da pričam loše o svim onim "junacima" koji se na muci poznaju, jer ih nema. Zapravo, tu je svega njih nekoliko koje najkraće poznajem, a najbolje me razumeju, tolerišu moje promene raspoloženja, tu su da me uteše, ali, ako treba, i da ćute sa mnom. Život nastavljam uzdignute glave, trudim se i marljivo radim - završava ćerka Mikija Jevremovića.
