Izgubio je ne samo dvojicu kolega već i savršene drugove i doneo odluku zbog koje se ne kaje.
Koliko god da sam se do sada menjao, a jesam, uvek sam cenio dobro, to se nije menjalo. Ljudi moraju da se menjaju nabolje. Tridesete godine za mene su bile prelomne, a pre toga sam mnogo puta padao i ustajao", kaže Andrija.
Ipak, sazrevanje je došlo nešto kasnije.
Sazreo sam tek pre dve godine. Aleksandra mi je dosta pomogla da sazrim, jer mi smo zajedno četiri godine, a pre dve godine sam osetio da je to to. Ali na to su i neki drugi događaji uticali, otišao je Marinko Madžgalj, pa onda Milorad Mandić Manda. Tada sam bukvalno rekao sebi: "moraš na neki način da ove divne prijatelje i ljude ispoštuješ tako što ćeš imati dušu za sve ljude, što ćeš imati širinu i nećeš biti nezreli tip koji ide i kuka", otkriva glumac koji je detinjstvo proveo u Cetinju i Nikšiću.
