Uvek nasmejan, uvek pozitivan i uvek pleni neverovatnom energijom. Ipak, ovaj šarmantni glumac krije tužnu priču.
Nije me bilo sramota ni novine da prodajem. Znao sam da je taj novac koji sam zaradio mnogo pošteniji nego da sam ga stekao na drugi način. Trudim se da pomognem mladim glumcima. Nemam tu vrstu sujete, volim mlade i talentovane ljude. Lično sam to doživljavao od nekih divnih ljudi u mom životu koji su mi takođe pomogli - Milan Karadžić, Jagoš Marković, Boro Stjepanović, Svetozar Cvetković, koji me je pozvao da dođem u Atelje. Tada sam dobio ospice od sreće kada me je pozvao da radim predstavu.
Kada ga je Cvetković pozvao, pozorište mu je iznajmilo stan da bi mogao normalno da živi u Beogradu.
Divni ljudi su mi iznajmili stan u Maršala Birjuzova i kupili su mi kašike, tanjire, sve ono što treba za domaćinstvo tada jer nisam mogao sebi da priuštim. Beskrajno sam im zahvalan i dan-danas. Bio sam izrazito gladan i to mi je mnogo pomoglo u životu. Zahvaljujući tim situacijama danas mnogo znam bolje da cenim određene stvari. Hrana usporava mozak".
