Teško je zamisliti veću bol od one koja tišti roditelja kad mu je uzeto dete, a još teže snagu s kojom će se on boriti da bi ga vratio. Bivša članica grupe Models Ivana Stamenković Sindi (36) pravi je dokaz da za takvog roditelja ne postoje prepreke. Kad joj je pre dve godine oduzeto starateljstvo nad tada četvorogodišnjom ćerkom Petrom, Ivana je jedva uspevala da se izbori sa bolom, gnevom, tugom i nevericom. Ipak, imala je dovoljno snage da ništa od toga ne pokaže pred svojim detetom. Ta snaga rasla je iz dana u dan. Iako su njene žalbe i apeli udarali u zid, onda nije odustajala. I na kraju, nezaustavljivost njenih osećanja urodila je prvom pobedom: suđenje koje je započeto još pre procesa za starateljstvo, okončano je presudom u Ivaninu korist. Njen bivši suprug Nikola Pavlović osuđen je zbog nasilja u porodici na godinu i po dana uslovno. Iako naizgled sporedna, ova pobeda izuzetno je važna jer gotovo da ne postoji šansa da sud ponovo dodeli starateljstvo osobi koja je osuđena zbog nasilja.
Za razliku od atmosfere tokom prošlog intervjua za magazin Story, Ivana je ovoga puta bila mnogo opuštenija i, uprkos tome što je još prilično suzdržana i skeptična po pitanju krajnjeg ishoda njene najvažnije bitke, povremeno se grleno smejala. U njenim očima bilo je mnogo više nade nego tada, pre nekoliko meseci, kada se činilo da su joj sve lađe potonule. Ipak, tada je obećala da neće odustati i to je konačno urodilo plodom. Kroz osmeh priča o centru svog sveta, ćerki Petri, koja je ove godine pošla u školu.
Story: Vidite li promene kod Petre otkako je pošla u prvi razred?
- Ona ide u Francusku školu od svoje treće godine i to je, na neki način, bio pripremni period za polazak u prvi razred. U istoj je školi i nije promenila drugare, a što se tiče okruženja, ništa se bitnije nije promenilo. Ipak, prvog dana bila je uzbuđena, a tada sam i ja bila tamo da joj čestitam. Bila je oduševljena što je sad postala ozbiljna i velika. Dobro je i to što Petra već ima radne navike i to za nju nije ništa novo.
Story: Kakva su vaša osećanja povodom presude po kojoj je vaš bivši suprug kriv za nasilje u porodici?
- Prvenstveno, to je jedno veliko olakšanje jer je iza mene jako težak period. Ipak nije lako kroz sve to ponovo prolaziti tokom četiri godine jer je to ružna stvar koju svaki čovek, prirodno, pokušava da potisne iz sećanja i na nju ne misli. Uopšte nisam želela da se toga sećam, ali morala sam, zbog sudskog procesa, da kroz sve to iznova prolazim. Ružne stvari neprekidno su se vraćale tokom suđenja koje je trajalo četiri ili pet godina. Sada osećam olakšanje zbog toga što je barem jedna etapa u toj celoj priči završena.
Story: Opet pokrećete proces da vam se vrati starateljstvo nad ćerkom, jer ono, prema zdravoj logici, ne bi trebalo da pripadne nekome ko je osuđen zbog nasilja u porodici?
- Nadam se da će pravda ovoga puta biti zadovoljena. Na korak sam bliže starateljstvu nad detetom, a za mene je najvažnije u životu da Petra ponovo bude sa mnom. Ipak, predstoji mi borba i novi početak. Samo se nadam da će sve ovo sada trajati mnogo kraće nego prvi put. Na meni je da se borim i ja neću odustati. Mnoge stvari trebalo bi da se reše na višim instancama, ali to već nije na meni. Mogu samo da se nadam da će sve biti rešeno.
Story: Od početka govorili ste kako se trudite da sve to što se dešava između vašeg bivšeg supruga i vas, što manje utiče na dete. Jeste li uspeli u tome?
- Petra ima tek šest i po godina i mnogo je mala za te ozbiljne stvari koje se meni dešavaju u životu, za situacije kroz koje prolazimo njen otac i ja. Ne želim da je opterećujem tim stvarima. Ona još nije svesna toga i ja želim da je, koliko god mogu, zaštitim od posledica tih ružnih stvari koje nam se dešavaju. Nadam se da ću joj dati dobar primer za to da nikada ne sme da trpi nasilje, uvek mora da ima svoje dostojanstvo i bori se za sebe u životu. Mislim da će ona kasnije shvatiti važnost tih lekcija koje joj dajem svojim primerom.
Story: Da li svojim javnim nastupima ili u privatnim kontaktima ohrabrujete žene da se bore za sebe?
- Kad me pitaju da li bi trebalo ohrabriti žrtve nasilja da krenu u proces ostvarivanja svojih prava i pravde, da prijave siledžije i izbore se protiv nasilja, ja ne znam šta da kažem na tu temu. Kod nas ima mnogo siromašnih žena i mislim da bi bilo moguće apelovati na njih samo ukoliko bi se otvorio neki fond za novčanu pomoć jer im je, da bi izgurale ceo taj dugotrajan, mukotrpan i nimalo jeftin proces, potrebna finansijska podrška. Mislim da je više nego očigledno koliko je potrebno postojanje takvih fondova u ovoj zemlji. Bez njih ugrožene žene imaju male šanse, pošto su muškarci koji su ih zlostavljali uglavnom mnogo bolje situirani. Jedino bi to bio ozbiljan korak u rešavanju problema porodičnog nasilja. Drugo su sigurne kuće koje im pružaju privremeno, najčešće kratkotrajno utočište. Ne kažem da ne pomažu trenutno, ali da bi se pokrenuo čitav proces i on izgurao do kraja, to zahteva određena sredstva, a žrtve najčešće nemaju odakle da plate tolike troškove.
Ivana Stamenković Sindi ne prestaje da se bori za ćerku: Plačem svakog dana
Story: Kod vas je važnu ulogu odigrala podrška porodice?
- To je istina, što upućuje na jedan prilično rasprostranjen problem u Srbiji: devojka se uda, dobije decu, čovek vrši nasilje nad njom, a roditelji joj ne pružaju podršku jer je u pasivnijim sredinama sramota čak i prijaviti tako nešto, a kamoli razvesti se. Mislim da bi trebalo apelovati na ljude iz takvih sredina da obavezno pruže podršku žrtvi, jer od toga ne postoji ništa važnije. Ovde u Beogradu ne znaju za to, ali čula sam zastrašujući broj takvih priča iz nekih manjih sredina.
Story: Tokom proteklih godina, koliko god da ste se energično borili za ostvarivanje svojih prava, trudili ste se da se ponašate korektno, da li je i dalje tako?
- Nikada ne bih Petri rekla nijednu ružnu reč o njenom ocu jer mislim da bi to kod nje stvorilo frustraciju, pošto više vremena provodi s njim. Kako bi se osećalo dete koje treba da ode kući kod oca o kom mama govori nešto loše? Uopšte ne želim da mi ćerka bude istraumirana. Protivnik sam toga da roditelji truju svoju decu govoreći loše jedno o drugom jer to kod njih stvara samo teškoće tokom odrastanja i razvoja.
Story: Da li se tako ponaša i druga strana?
- Ćerka je izuzetno vezana za mene, a kad je moj bivši suprug pokušavao da kaže nešto ružno o meni, ona bi počinjala da plače. Jednostavno nije dozvoljavala takve priče. Drago mi je zbog toga, a i on je u celoj toj situaciji uvideo kako treba da ostane korektan.
Pevačicin otac otkrio bolne detalje porodične drame: Nikola nije tukao samo Sindi, već i njenu majku
Story: U prošlom intervjuu za Story, uprkos veri u pravdu i pravni sistem, niste krili određenu skepsu da će pravosuđe stati na stranu istine. Da li se sada, nakon što ste dobili prvu bitku, taj vaš stav promenio? Jeste li veći optimista?
- Kad sam počela da vodim bitku za starateljstvo, ni u jednom momentu nisam ni pomislila kako bi mogli da mi oduzmu to pravo. Bila sam puna poverenja, a onda je došao najteži trenutak u mom životu: uskratili su mi sopstveno dete! Ona je tada bila jako mala, imala je četiri godine, a čak je i naučno dokazano da je dete neraskidivo vezano za majku do svoje pete godine. To što je tada nastupilo, bilo je potpuno neprirodno stanje, kako za nju, tako i za mene. Plakala je, pitala me zašto ne provodi više vremena sa mnom, nije želela da ide kod oca... To su bile jako teške situacije kojih ne želim ni da se sećam. Sada, pošto sam kroz sve to prošla, nemam više poverenja ni u koga i ni u šta. Skeptična sam povodom svega što treba da se desi. Mislim da je to takođe državni problem: sudski veštaci, koji su iznad svih državnih institucija, više su nego očigledno podložni korupciji. Pričala sam već o tome da je njihovo mišljenje, koje se formira na osnovu jednog jedinog razgovora, pred sudom vrednije nego stav socijalne službe koja se istom stvari bavi mesecima posmatrajući dete, roditelje, njihov međusobni odnos... I sve je to podređeno nekim ljudima koji rade isključivo za novac.
Story: Ipak, reklo bi se da su se stvari preokrenule?
- Nadam se da je tako. Sud zaista ne bi trebalo da dodeli starateljstvo osobi koja je osuđena zbog nasilja u porodici. Ali, stvarno više ništa ne može da me iznenadi.
Story: I dalje ostajete pri tome da Petra ne bi trebalo da zna bilo šta o tome?
- Petra će sve shvatiti kad dovoljno poraste i bude zrela. Zasad je još u razvoju i neću da joj kvarim detinjstvo. Barem koliko je u mojoj moći, pošto ona veći deo vremena provodi bez majke. To joj je samo po sebi dovoljno teško i ne moram još i ja dodatno da je opterećujem.
Bivši muž Sindi Models: Ivanu nisam zlostavljao!
Story: Pomislite li: Zašto se ovo meni dešava, gde sam pogrešila?
- Verovatno u toj strasti, gde žene ne gledaju na to da partner treba da im bude prvenstveno prijatelj, pa tek onda sve ostalo. Morate oprezno da birate čoveka s kojim ćete provesti život. Ja to sada znam, a tad sam bila mlada, neiskusna i zaljubljena. Skoro sam pročitala neku šalu koja ovako glasi: Devojke, bolje pažljivo birajte partnera za brak nego haljine i cipele. Izgleda da više ulažemo truda u odabir garderobe nego muškarca za zajednički život, eto gde je problem
Story: Koliko vremena treba da prođe, koliko okolnosti da se promeni da bi se vaše srce ponovo nekom predalo?
- Mnogo sam iskusnija i nepoverljivija, ali mislim da je to stvar koja se naprosto desi u životu. Ne može da se utiče na to, ni da se ubrza ni da se uspori. Ako treba da se desi – desiće se, ako ne treba – neće.
