Ni s Vukom ni s Matejom nisam bila uplašena kao sada, iz dva razloga. Prvi je bio taj što sam se porodila pre termina, pa sam se brinula kako ću sve podneti, kako će disati i sve ostalo iz asortimana majčinskih briga. Suprug i ja zbog njegovog posla već neko vreme živimo na relaciji Srbija–Rumunija pa mi je drugi problem bio to što ne znam jezik jer sam se, igrom slučaja, porodila u Bukureštu, što čak i poznatu situaciju čini komplikovanom. Ne znaš šta medicinsko osoblje misli, šta pričaju, šta sledi, da li je sve u redu, samo nagađaš. Gledaš u ona lica, pokušavaš nešto da razumeš, a što ih više gledaš – manje znaš. Srećom, imala sam divnog lekara, fantastično osoblje i bolnicu, pa je sve prošlo veoma dobro –
Jelena Helc: Možda sam stroga, al nisam zlonamerna
- Porađala sam se carskim rezom, pod spinalnom anestezijom, tako da sam mogla odmah da ih vidim. To je, nažalost, teško prepričljiv osećaj koji traje nekoliko sekundi a ostaje za ceo život. Neke male, tople, ljubičasto-bele veknice koje već voliš i brineš o njima, a nisi stigao ni da ih pogledaš. Pošto su odmah prebačene na neonatologiju, kao prevremeno rođene bebe, nisam ih lepo ni držala niti su bile sa mnom od prvog trenutka. Mogla sam da ih posećujem samo dvaput dnevno, da ih posmatram i mazim sa svim onim iglicama i aparatima oko njih. Ali, kada su došle kod mene u sobu, od uzbuđenja nisam spavala gotovo ni trena –
Trebalo je imena da smisli moj suprug Milan, jer Vuku sam ime birala ja, a Vuk Mateji. Ipak, suprug se predomislio i ustupio mi pravo na izbor jednog imena. Moje je Maša, mada on tvrdi da sam i Jana izabrala ja, pa sam ga ubedila da je, u stvari, njegov izbor. Ja se branim ćutanjem –
Jelena Helc Vesković: Presrećna sam što ću roditi ćerke
- Mateja je premali da bi išta shvatio ali se, ipak, u bolnici zbunio kada je video da nema stomaka, za koji je stalno govorio bebe. Videćemo kako će biti kad dođemo kući. On je veliki dobrica, tako da verujem da će sve to lako i lepo proći. Vuk je presrećan što je sve išlo tako savršeno po njegovom – prvo je izabrao brata, a potom dve sestre i sve su mu se želje ostvarile. Sada je ozbiljno zabrinut jer se njegova uloga starijeg brata tako drastično i naglo proširila. Već mi je najavio kako ih, ipak, neće puštati same u prodavnicu ni sa sedam-osam godina jer nije bezbedno –
- Milanova mama stigla je još pre dve nedelje i biće tu koliko god mi bude potrebno, a organizovala sam i dve žene za period kad ona bude morala da ode. Verujem da ću se snaći. Nije mi prvi put. A u tolikoj sreći nema mesta kukanju –
( Piše: Milica Prelević )
