Oduvek sam smatrala da su velike porodice blagoslovene, a sve moje drugarice iz osnovne škole, a naročito one sa fakulteta, mogu da potvrde kako sam želela da se to meni ostvari. Često sam ih davila svojim snovima o brojnoj i srećnoj porodici punoj dece. Ipak, koliko god da sam to priželjkivala i čitavog života maštala o tome, kada sam na ultrazvuku ugledala dve loptice, izbezumila sam se. Bilo je u isti mah tako realni i tako nestvarno. Prvo je nastupio šok, a potom neverica i beskrajna radost, koju je odmah potom počeo da preplavljuje strah: hoću li to moći, kako ću podneti trudnoću, da li će sve biti u redu, šta posle... Milion misli koje brzinom svetlosti smenjuju jedna drugu. To je trajalo sve dok konačno nisam shvatila da mi se tako nešto ne bi ni desilo da nisam za to spremna i sposobna
Ne manjka mi dodatna pažnja, ali ja je ne tražim, ona mi sama stiže. I Milan i Vuk sad su već iskusni na tom polju pa znaju kad, kako i šta im je činiti. Malo sam osetljivija, ipak je to poplava hormona, ali čini mi se da ne preterujem. Ne znam, reći će mi verovatno jednog dana kada sve ovo prođe. Trudnoća protiče dobro i uskoro ulazim u sedmi mesec. Malo je teža nego prethodne dve, simptomi su izraženiji, duže traju, stomak mi mnogo brže raste, ali uprkos svemu tome, uspevam da uživam u sreći koja mi se događa
Postoji toliko prelepih imena i sada smo na slatkim mukama. Pošto sam ja birala ime prvom sinu Vuku, on je dao ime svom bratu Mateji i sada je bio red na Milana. Ipak, on mi je velikodušno ustupio pravo izbora imena za jednu bebu. I kako sad od toliko lepih imena samo jedno izabrati –
Mateja je premali da bi išta znao, videćemo kako će reagovati kad stignemo kući, a Vuk je presrećan. Ima brata, a uskoro dobija i dve sestrice. Sve su to bile njegove želje i to baš tim redosledom –
Najvažnije mi je da zavole život i nauče da ga cene, da im usadimo vrednosti koje su danas pomalo skrajnute kao što su iskrenost, poštenje, snažna volja, upornost, prijateljstvo, ljubav, porodica, obrazovanje, posvećenost. Mislim da je najveći izazov naučiti decu pravim stvarima, ali u isto vreme ostaviti im dovoljno prostora i slobode za sopstvene izbore, kao i samostalne zaključke. Važno je zaustaviti se na granici koja razdvaja svu vašu ljubav i želje u vezi s njima i hrabro ih pustiti da prave sami svoje korake, u pravcu kuda ih njihovi izbori i želje vode. Ko uspe da nađe tu pravu meru, tu tananu liniju, taj je savladao najveći izazov roditeljstva
Milan je dobio posao u Bukureštu i za sada funkcionišemo pomalo haotično jer mi trudnoća ne dozvoljava da često putujem. Plan je da plana nema, za sada. O preseljenju samo razmišljamo, jer su trudnoća i porođaj na prvom mestu. Posle ćemo videti šta je najbolje za sve –
Naše zajedništvo čuvamo apsolutnom iskrenošću i nesumnjivom međusobnom posvećenošću. To su definitivno dva najvažnija sastojka, kao i svakodnevne doze nežnosti, sitne pažnje, smeh, priča, dogovor... Milan mi je od prvog dana jasno stavio do znanja koliko je posvećen i nikada nije ustuknuo ni korak nazad. Nije mi davao povoda da brinem, sumnjam ili da se plašim. Da se razumemo, niti je on idealan niti sam to ja, ali ta stoprocentna opredeljenost za mene i nas opila me je prvog dana i jednakom snagom drži me i danas. Pored toga, on je izuzetno brižan otac i pravi domaćin –
Uprkos tome što živim svoj san, posao mi izuzetno nedostaje. Često ponavljam kako istovremeno ne mogu imati sve, ali uvek se tu, u meni, vodi bitka između privatnog i poslovnog. Mnogo volim pozorište i televiziju pa je sigurno da ću se, kada za to dođe vreme, ponovo angažovati na oba plana. Do tada ću maštati, planirati i osmišljavati, ali mama Jelena ipak je na prvom mestu
Piše: Milica Prelević
( Story.rs )