Nekoliko dana pre zakazanog termina, u Ankari je na svet došao David, naslednik Katarine i Aleksandra Rašića, kome se pored njih dvoje najviše obradovala starija ćerkica JulijaFoto: Luka Šarac, Privatna arhiva Tog dana, 18. februara, Saša i ja planirali smo da odemo na redovan ginekološki pregled, a potom i na kafu. Međutim, lekar je rekao da će beba morati da dođe na svet carskim rezom i porodila sam se samo sat vremena od trenutka kada sam ušla u ordinaciju. Imala sam epidural tako da sam sve vreme bila svesna, a i Sale je bio sa mnom u porođajnoj sali kao velika podrška. Bebica je predivna, mrvica mala – Još je rano da kažem na koga liči, ali sigurno je da ne izgleda kao Julija kada se rodila.
Julija je tokom prva dva dana bila potpuno pogubljena, u pravom smislu te reči. Kasnije ju je uhvatila euforija pomešana sa ljubomorom, stalno je skretala pažnju na sebe, a sada se navikla na to da ima brata. Svima nam objašnjava kako beba treba da se drži, presvlači, oblači, kupa... Kaže da mi nemamo pojma i da će nam ona pokazati (smeh). Preslatka je, baš je nežna s njim Tokom prva dva dana u bolnici, nisam imala mogućnost da spavam jer su na svakih pola sata ulazili medicinski radnici koji su proveravali moje i bebino stanje. Kod njih je potpuno drugačiji sistem porodilišta. Iako ih nisam razumela, obraćali su mi se i na turskom. Bebica je u početku plakala, ali kasnije je spavala, čak i sada kada smo izašli iz porodilišta. Uživa u tome, pa sam i ja mogla da se odmorim.
Saša je samo nekoliko dana posle Davidovog rođenja morao da otputuje u Rusiju na utakmicu, tako da smo sve vreme bili na telefonskoj vezi. Ovde su moja i njegova mama koje mi pružaju neizmernu podršku –
