Pevačica Katarina Rašić boravila je poslednjih sedam meseci u Turskoj zbog košarkaškog angažmana svog supruga Aleksandra, a po povratku u Srbiju sa ćerkom Julijom, otkriva da ima velike planove, kao i da bi volela ponovo da se ostvari u ulozi majkeFoto: Petar Đorđević, Luka Šarac - Prošlo je i tih sedam meseci iako smo mislili da nikada neće. Konja je potpuno drugačija od svih gradova u kojima smo dosad živeli. S obzirom na to da smo imali stan na samoj periferiji, bilo nam je veoma komplikovano da odlazimo u centar grada, pa smo vrlo retko napuštali kompleks u kom smo bili smešteni. U Turskoj su naselja građena tako da su zgrade veoma blizu jedna drugoj, a naš stambeni kompleks imao je i rampu sa čuvarima pa ste morali da najavljujete svoje goste. Sve je smešteno u tom centru, lepi parkovi, fontane i naprosto nije bilo potrebe da izlazimo odatle U kompleksu u kom smo mi živeli borave svi stranci iz košarkaškog kluba u kom Aleksandar i dalje igra jer čeka kraj sezone da bi se i on vratio u Beograd. Juca i ja tokom dana uglavnom smo bile same i družile smo se s jednom porodicom iz Amerike. Oni imaju ćerkice sličnog godišta kao i naša Julija pa su se baš lepo igrale zajedno. Volela je da s njima provodi vreme napolju. S obzirom na to da je Juca išla u vrtić, imala je ustaljen ritam koji se sada poremetio, ali navići će se i na život u Beogradu. Ipak, drago mi je zbog toga što je s drugarima iz obdaništa naučila turski. Preslatka je devojčica koja sa samo dve i po godine govori strani jezik koji njeni roditelji ne znaju.
- Konja je najveći muslimanski centar u Turskoj u kome žive po totalno drugačijim pravilima, previše su konzervativni i tradicionalni. Tamo i ne postoje mesta na koja bismo Saša i ja mogli da izađemo na romantičnu večeru ili nešto slično. Ali, kada nam je moja mama došla u posetu, otišli smo nekoliko puta u bioskop. I ovog puta našla sam dragu prijateljicu. Ona je inače iz Istanbula, a u Konji je živela jer joj je muž igrao za taj klub. Baš se vezala za Juliju i mene i kada god su momci bili na gostovanju, nas tri bile smo zajedno. U svakom gradu gde je Saša igrao imala sam drugaricu s kojom sam i dan-danas u kontaktu.
- Planiramo da tog datuma krstimo Juliju. Razmišljali smo kad bi bilo idealno to da uradimo i shvatili smo da bi nam oboma značilo da to bude 28. jula. Biće divno, okupićemo porodicu, prijatelje i lepo ćemo se družiti – Dosta smo se promenili. Mnogo toga smo prošli, razišli smo se na neko vreme, a onda smo dobili Juliju i sada je sve lepše, stabilnije i opuštenije. Naučili smo mnogo toga za poslednjih devet godina. Veoma smo upućeni jedno na drugo. Otkad smo dobili ćerku postali smo veseliji i svaki dan nam je srećan.
Razmišljamo o drugom detetu od trenutka kada se Julija rodila. Želimo da se to dogodi, radimo na tome i čekamo. Ne žuri nam se kao s Julijom, sada smo mnogo opušteniji – Julija je sada prava devojčica, ima dve i po godine i razume sve što joj se govori. Prošli smo neke dečje faze za koje sam mislila da se nikada neće završiti i uživamo. Ona je sada samostalnija, želi sama da jede, oblači se, pere zube... To će mi mnogo pomoći kada druga beba dođe na svet. Krajem prošlog leta objavila sam na kompilaciji City recordsa jednu pesmu, ali pošto sam morala da putujem u Konju, nisam stigla da je promovišem. Sigurna sam da će je sada čuti mnogo više ljudi nakon što sam je izvela u šou-programu Ivana Ivanovića –
