- Osećam se i čudno i lepo. Neobično mi je što više nema onih svakodnevnih obaveza, ali uživam u druženjima, čitanju i nekim stvarima za koje ranije nisam imala vremena. Prija mi što sam malo usporila tempo. Iako mi buđenje nikada nije predstavljalo problem, sada vidim kolika je razlika kada ti sat svakog dana zvoni u pet u odnosu na to kada se naspavaš do osam –
- Za koji dan pozdravljamo se sa šestim mesecom i ulazimo u sedmi. Na moju sreću, nisam imala mučnine niti sam morala da ležim, tako da se osećam kao i pre trudnoće, samo što imam sve veći stomak.
- Kada me je neko od mojih nedavno pitao koje ćemo ime dati sinu, odgovorila sam da suprug i ja još nismo odlučili. Moji sestrići silno su se začudili i rekli: Tetka, kako ne znaš, znamo mi... Odmah su nabrojali nekoliko, a favoriti su im, naravno, imena najboljih drugova iz obdaništa i kraja. Stanislav i ja nedavno smo se dogovarali da okupimo našu mnogobrojnu porodicu, čujemo predloge i tek onda donesemo konačnu odluku –
- Ne znam koliko i da li sam se ja promenila, ali prioriteti jesu. Sada vodim računa o ishrani, svakodnevno šetam, manje se nerviram oko nebitnih stvari i trudim se da uživam u svakom trenutku. Imam utisak da ni za jedan problem koji me je opterećivao više nema mesta, osim, naravno, za brigu o trudnoći.
- Iako po prirodi nisam sujeverna, sada stalno razmišljam – polako, korak po korak, mesec po mesec. S druge strane, imamo tu sreću da je u našem okruženju mnogo dečaka, pa nam njihove mame već uveliko skraćuju spisak za kupovinu stvari za bebu –
- Ne verujem da ćemo negde putovati. Preostalo vreme proći će brzo, imamo još dosta obaveza do tada, a i moj suprug čuva odmor za period kad izađem iz bolnice jer želi da te prve dane provedemo zajedno.
- Sudeći prema iskustvima drugih, verujem da će nam pomoć ipak biti potrebna. Pogotovu što ću se poroditi carskim rezom, a kada već imamo mogućnost da potražimo stručnu pomoć, zašto da je odbijemo? Da nemamo, sigurno bismo se snašli kao i svi ostali koji su u takvoj situaciji –
Piše: Ksenija Konić
