Njeni svatovi su prolazili pored njegovog prozora i tuga mu je razarala srce
Aleksa Šantić, jedan od najvećih srpskih pesnika, čovek čiji su stihovi decenijama budili emocije i čuvali uspomenu na ljubavi koje su ga obeležile ostao je upamćen ne samo po poeziji, već i po neverovatnoj ljubavnoj priči.
Iza pesama punih nežnosti, čežnje i sete krila se priča o jednoj velikoj ljubavi koja nikada nije dobila srećan završetak. U pitanju je Anka Tomlinović, žena koju je voleo iskreno i predano, ali sa kojom, uprkos želji, nije uspeo da izgradi zajednički život.
Početkom 20. veka Mostar je bio grad različitih kultura, vera i običaja. Upravo u takvom okruženju rodila se ljubav između Alekse Šantića i mlade Anke Tomlinović. Njihova osećanja bila su snažna, ali društvene norme tog vremena pokazale su se jačim od njihove želje da budu zajedno.
NE PROPUSTITE
Anka je u Mostar stigla sa porodicom nakon što se njen otac, poznati fotograf Stjepan Tomlinović, doselio u grad. Njena lepota i harizma brzo su privukle pažnju mladog pesnika. Prema svedočenjima savremenika, među kojima je bio i Jovan Dučić, njihovi susreti nisu bili slučajni. Često su šetali istim ulicama, tražeći priliku za razgovor i poneki ukradeni trenutak.
Pričalo se da je Anka namerno birala vreme izlaska iz kuće kako bi srela Aleksu, dok je on znao satima da sedi i čeka da je ugleda. Njihova osećanja nisu ostala skrivena ni od Mostaraca, a trag o toj ljubavi ostao je zabeležen i u Šantićevoj poeziji.
Jedna od pesama za koju se veruje da je bila inspirisana upravo Ankom jeste "Ako hoćeš", nežna ljubavna ispovest puna divljenja i čežnje. Prema gradskim pričama, kada joj je pesnik predao stihove, ona ih je najpre vratila bez komentara.
Međutim, nakon nekoliko koraka zastala je, osmehnula se i kratko odgovorila:
- A što se tiče onog ‘ako hoćeš’ – hoću.
Taj trenutak ostao je deo mostarske legende, kao simbol mladalačke zaljubljenosti i iskrene emocije.
Ipak, njihova ljubav našla se pred preprekom koju tada nije bilo lako savladati. Veze između pripadnika različitih vera i naroda bile su retke i često nailazile na osudu porodice i okoline. Iako je Anka navodno bila spremna da zbog ljubavi promeni veru, Šantićeva porodica nije mogla da prihvati takav brak.
Posebno se protivila njegova majka Mara, koja je, prema predanju, smatrala da bi takva odluka donela nesreću porodici. Suočen sa izborom između ljubavi i porodične dužnosti, Aleksa je doneo odluku koja ga je pratila do kraja života.
Saopštio je Anki da njihov brak nije moguć.
Nedugo potom njihovi putevi su se razdvojili. Anka se udala i odselila u Zagreb, a Mostarom se dugo prepričavala priča da je njena svadbena povorka prošla upravo ispod pesnikovog prozora. Govorilo se da je tog dana nemo posmatrao prolaznike i teško skrivao tugu.
Kasnije je u njegov život ušla i Zorka, žena prema kojoj je gajio iskrena osećanja. Međutim, oni koji su ga poznavali tvrdili su da nijedna ljubav nije ostavila tako dubok trag kao ona koju je osećao prema Anki. Ni ta veza nije završena brakom, jer je ovog puta prepreka stigla sa druge strane – Zorkina porodica nije podržala njihovu vezu.
Šantić je ostatak života proveo u Mostaru, gradu koji je neizbrisivo obeležio njegovu poeziju. Preminuo je 1924. godine, ostavivši iza sebe stihove koji se i danas čitaju sa istom emocijom.
Ljubavna priča Alekse Šantića i Anke Tomlinović ostala je upamćena ne samo kao romansa dvoje mladih ljudi, već i kao podsetnik na vreme kada ljubav nije uvek bila dovoljna da pobedi društvene prepreke. Upravo zato njihova priča i danas izaziva emocije, više od jednog veka kasnije.
Bonus video:
Ljubavna priča poznatog para
NE PROPUSTITE
