Laza Kostić je bio 29 godina stariji od Lenke Dunđerski, a pošto je bio svestan da je premlada za njega, pokušao je da je uda za Nikolu Teslu.
Jelena Lenka Dunđerski je bila ćerka imućnog Srbina u Vojvodini, velikog proizvođača i trgovca žitom Lazara Dunđerskog. Bila je dika i ponos svoje porodice: svirala je klavir, govorila nekoliko jezika, a osim pameti krasila ju je i izuzetna lepota, plave oči i vitak stas.
- Bio je od nje stariji 29 godina
Kada je imala 21 godinu, upoznala je tada već proslavljenog pesnika Lazu Kostića u Čelarevu 1891.godine, kojem je tada bilo 50 godina.
– Danas sam ga videla prvi put. Ima gibaк, ponosit hod, prinčevsko držanje. Razbarušene je kose, uzvinutih brkova koji više odaju neki teatarski efekat, očiju оkruglih i ispupčenih, u kojima sе ogleda velika umnost i duševna dubina…– pisala je Lenka u svom dnevniku, čiji su fragmenti objavljeni 120 godina nakon njene smrti.
– Gospodin Laza je sve dame šarmirao, a meni je udelio komplimente na pet jezika. Čini mi se da je svoje oči upirao najviše u mom pravcu. Kasnije mi je rekao da ne postoji klavirska kompozicija koja bi izrazila nezemljasko plavilo mojih očiju. Da, baš se tako izrazio i još, da će ovo letnje popodne uneti tranji nemir u njegovo srce…– pisalo je u njenom dnevniku.
Ljubav između njih se odmah rodila, naredne četiri godine su bili nerazdvojni, ali ipak, pesnik je bio svestan da treba da se povuče i da je prestar za Lenku.
- Pokušavao je da je uda za Nikolu Teslu
Laza Kostić se trudio svim silama da je odbije od sebe, čak joj tražio i prosce.Tako postoji priča da je pokušao da je uda za Nikolu Teslu tj. da je njemu slao pisma u kojem je provodadžisao i pokušao da ga oženi Lenkom.
Pisma koja je poslao velikom naučniku objavljena su 2010. godine u Godišnjaku Gradskog muzeja u Somboru.
Međutim, Lenka nije htela ni da čuje.
– Ne znam šta je s njim. Javio se, ali kako! Nudi mi udaju za nekog gospodina iz Amerike, našeg porekla, slavnog pronalazača, mislim da se zove Nikola, prezime mu je čudno. Kako ne razume da ja hoću samo njega! Neću ni lepog, ni mladog, ni visokog… Ovo više ne mogu da izdržim – pisala je Lenka u Dnevniku.
Laza Kostić je često samovao i boravio u manastiru Krušedol, a zatim se na predlog Lenkinog oca, oženio Julijanom Julčom Palanački iz Sombora.
To je Lenku dotuklo. Samo dva meseca kasnije, dok je pesnik bio na medenom mesecu sa svojom suprugom, stigle su vesti da je Lenka iznenada preminula 8. novembra 1895. godine u Beču na svoj 25. rođendan.
– Sutra je moj dvadeset šesti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Da, sutra mi je rođendan. Darivaću sebe i njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće on. Razumeće sve…– poslednji je zapis u Lenkinom dnevniku.
Prema zvaničnoj verziji Lenkine porodice, Lenka je umrla od posledice tifusne groznice iako delovi dnevnika spekulišu da je možda sebi oduzela život. Ipak, verovatno je najtačnije reći da je presvisla od tuge kako je i Kosti kasnije govorio u svojoj poemi.
- Najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku
Vest o Lenkinoj smrti, Lazu Kostića je dočekala u Veneciji. Nakon toga otišao je u crkvu Gospe od Spasa – Santa Maria della Salute, da se moli i traži oproštaj. Sumnja se da su se upravo tada Lazi javili prvi stihovi pesme koju će uobličiti 14 godina nakon Lenkine smrti i nepunu godinu pre nego što će joj se i sam pridružiti.
"Santa Maria della Salute" se smatra najlepšom ljubavnom pesmom napisanom na srpskom jezikom, ali i vapaj za izgubljenom ljubavlju Laze Kostića i Lenke Dunđerski.
NE PROPUSTITE
