Bez nje nije mogao da živi: Tolkin je od detinjstva voleo JEDNU ŽENU, umro je odmah za njom, a počivaju u istom grobu

Zavoleo ju je kada je imao 16 godina,rastavljali su ih ljudi, ratovi i mnoge životne okolnosti, ali do poslednjeg daha za Tolkina je postojala samo jedna žena

Za zaljubljenike u svet Srednje zemlje, zeleni deo groblja u Oksfordširu je mesto hodočašća:tamo je sahranjen Džon Ronald Ruel Tolkin, autor "Hobita", "Gospodara prstenova" i mnogih drugih dela o istoriji zamišljenog sveta Arda i njene Srednje zemlje. Oni koji su posećivali Tolkinov grob primetili su na nadgrobnoj ploči još jedno ime – Edit Meri Tolkin, njegove supruge, muze i najvernijeg životnog saputnika.

 

Priča o ljubavi jednog od najcenjenijih autora u oblasti epske fantastike i žene njegovog života počela je 1908. godine, kada je 16-godišnji Tolkin upoznao 19-godišnju Edit. Sve se dogodilo kada su se Tolkin i njegov mlađi brat Hilari preselili u Birmingem, kod svog staratelja i katoličkog sveštenika oca Franje Ksavijera Morgana. Edit je upravo završila muzičku školu i stanovala u Birmingemu, gde je razmišljala šta bi mogao da bude njen naredni korak, kada se zaljubila u tri godine mlađeg Tolkina.

 

Kao i svet Srednje zemlje, njih dvoje bili su sasvim suprotni jedno drugom: njega nije interesovao njen klavir, a ona se nije zanimala za njegove knjige i ljubav prema jezicima. Ipak, varnice su se pojavile odmah i veza je bila neraskidiva – zajedno su krali hranu iz kuhinje velike kuće u kojoj su živeli na različitim spratovima i jeli je u Editinoj sobi, posećivali su čajdžinice i gađali prolaznike kockicama šećera kako bi im neobjašnjivo spadali šeširi. Nisu ipak bili potpuno različiti – i Edit je bila siroče, a oboje su tražili ljubav, utehu i mir, što su i pronašli jedno u drugom.

Biciklima su zajedno odlazili u grad i provodili sate u šetnji i razgovoru, a uvek su smatrali da su jedno za drugo bili spas.

– Vaša majka i ja smo spasili jedno drugo od nevolja koje smo doživeli u detinjstvu – pričao je godinama kasnije Tolin njihovoj deci.

Međutim, nakon što je otac Franja saznao za ovu vezu od vlasnice jedne čajdžinice, bio je zaprepašćen i odmah zahtevao da raskinu. Budući da Tolkin nije bio buntovne prirode i poštovao je čoveka koji je brinuo Hilariju i njemu, pristao je i uskoro s bratom napustio ovu kuću kako bi nastavio studije na Oksfordu. Ipak, ono što njegov staratelj nije znao jeste da su Edit i Tolkin nastavili da se viđaju u potaji i da su vozom putovali do okolnih sela, gde su uživali u zajedničkom društvu.

Posebnu pažnju posvećivali su rođendanima, pa je tako upamćeno da je Ronald Tolkin svojoj dragoj poklonio ručni sat za 21. rođendan, a ona njemu za 18. nalivpero.

 

Ipak, staratelj je saznao da se ljubav nastavila i oštro zabranio Tolkinu da viđa Edit dok ne napuni 21 godinu, posle čega mu je dao mogućnost da sam bira hoće li nastaviti "tu budalastu vezu", kako ju je opisivao.

Iako je to teško palo Tolkinu i, kako je zapisao, strahovao je da godinama neće videti Edit, ponovo je pristao na raskid. Kako bi skrenuo misli, posvetio se učenju, ali je jedva čekao svoj 21. rođendan i odbrojavao dane do njega. Čim je sat otkucao ponoć i označio dan njegovog 21. rođendana, on je seo za radni sto i napisao joj pismo u kom je pita da se uda za njega, ali je stigao odgovor koji ga je skrhao – Edit je bila verena.

Očajan posle tri godine iščekivanja i nadanja, Tolkin je seo na voz i odmah se uputio ka Edit kako bi pokušao poslednji put. Čim ju je ugledao, znao je da nikad nije prestala da misli na njega i da će biti njegova do kraja života.
Kako mu je ispričala, rekla je "da" drugom jer je bio jedini mladić kog je poznavala i mislila je da Toklin više ne misli na nju. Odmah je svom vereniku vratila prsten i udala se za Tolina u Vorviku 22. marta 1916. godine. U jednom svom pismu, slavni pisac priznao je jednom prijatelju da se divi Editinoj želji da se uda za čoveka koji nema novac ni posao i za kog je jedino gotovo izvesno da će stradati u Velikom ratu.

Prvog sina dobili su sledeće godine, potom još dvojicu sinova i ćerku o kojoj je Edit maštala.

 

Malo je poznato da je upravo Edit Tolin bila inspiracija za priču koju je pisac smatrao centralnim delom svog stvaralaštva od Srednjoj zemlji. U pitanju je "Priča o Berenu i Lutijeni", posthumno izdata knjiga koju je uredio njihov sin Kristofer. Naime, likovi u njoj zasnovani su na njima, a priča je inspirisana njihovom zabranjenom ljubavnom pričom, pa tako danas na njihovoj zajedničkoj nadgrobnoj ploči stoje imena – Beren i Lutijena.

Prošao je jedan, a potom i drugi svetski rat, a Tolkin je sve preživeo i postao jedan od najcenjenijih književnika 20. veka i začetnik pravca koji će biti kopiran decenijama. Edit ga je pratila i podržavala u svim usponima i padovima, a bila je uz njega i kada je zbog profesorskog posla često morao da se seli od jednog do drugog univerziteta.

– Oni koji su poznavali Ronalda i Edit nisu ni na trenutak posumnjali u duboku ljubav između njih. Ona je vidljiva u malim stvarima, a bila je gotovo apsurdnih razmera, toliko da su stalno brinuli o zdravlju ovog drugog, opterećivali se time kako će upakovati rođendanske poklone... – zapisao je Tolkinov biograf Hamfri Karpenter.

Poživeli su duge i uzbudljive živote zajedno, a Edit je preminula 29. novembra 1971. godine u Bornmutu, posle čega je sahranjena u Oksfordu. Celog života gledajući samo u nju i tražeći inspiraciju u njoj, Tolkin nije dugo izdržao bez supruge – umro je 21 mesec kasnije, a sahranjen je u istom grobnom mestu.
Njihova ljubav predstavljena je i na velikom platnu, filmom "Tolkin" iz 2019. godine, u kom su par igrali glumci Lili Kolins i Nikolas Holt.

 

Nicholas Hoult is J.R.R. Tolkien

Lily Collins, Edith Bratt

Tolkien hits theaters this May pic.twitter.com/NWNZQpBvwq

— Fandango (@Fandango) January 25, 2019