Nikad ne biste pogodili zašto Zvonimir Đukić ima nadimak Đule, a nema veze s njegovim prezimenom
Vodeći se značenjem simbolike svog imena koje zvoni na mir, Zvonimir Đukić Đule, frontmen grupe Van Gogh kroz život korača dostojanstveno i nenametljivo, zaustavljajući se uvek na onim mestima na kojima ga čekaju novi izazovi. Od svega što je do sada proživeo, trudi se da napravi nešto još postojanije. Jer, izazov života upravo je u tome što nikada nije zadovoljan sobom do kraja.
Svojih pedeset pet godina koje je do sada potrošio i mnogi postulati koje je iz iskustva izvukao, doprineli su da ga entuzijazam i ambicija nikada ne izdaju. Sazrevajući sa muzikom koju stvara više od tri decenije, pronašao je svoje mesto pod suncem ostvarivši se i kao dobar roditelj dvadesetjednogodišnjem Simonu, kojeg podiže u braku sa Julijom, svojom gimnazijskom ljubavi.
Nestašne godine
Sticajući prva životna iskustva na ulici, Đule je još kao dečak zavoleo Voždovac gde su u početku stanovali, a potom i Zvezdaru u čijim je skrovitim mestima ispisivao prve stranice, dečačkog, a potom i tinejdžerskog doba.
- Komšija iz zgrade u kojoj smo živeli u Zahumskoj ulici imao je vespu čudnog oblika koju je doterao iz Italije. Ispred prednjeg točka imala je nešto nalik na veliku starinsku šiljatu sirenu. U trenutku nesmotrenosti, sapleo sam se, pao i nabio čelo na nju, od čega i danas nosim veliki ožiljak. Umesto batina, dobio sam nekoliko kopči koje su me donekle opametile. Jer, nije prošlo mnogo vremena kada sam, nespretno ljuljajući se na ogradi buduće škole, u transu zadovoljstva u nju zaglavio četvrti prst na ruci. Osetio sam blaženi toplotni izvor i ugledao polovinu svog prsta na zemlji. Bio sam toliko svestan da ga odnesem u ambulantu, gde su mi ga zašili - seća se muzičar, kojem je pored svih nestašluka i dečjih maštarija, postojala samo jedna stvar koja bi sve nepromišljene radnje bacala u zapećak. Muzika.
- Oduvek sam sanjao da imam bend pa sam od velike želje u prvom i drugom razredu osnovne škole crtao gitare po sveskama. Kako nisam voleo klasičnu muziku, dočekao sam da mi ipak, posle trećeg razreda srednje muzičke škole violinu zameni gitara. Već sam imao i današnji nadimak, koji mi je dala razredna u osnovnoj školi, predivna gospođa Dušica Milanović. Mada mnogi misle da je nastao od prezimena Đukić, nije tako. Pošto me je profesorka stalno opominjala da ne lupam po klupi, jednom je uzviknula: "Topovsko đule, šta stalno pucaš!" I tako sam ostao Đule.
Ljubav iz klupe
Ipak, pre nego što je osetio čari najveće popularnosti, muzičar je spoznao lepotu emotivnog spokojstva. Odluka da mu rokenrol bude živortno opredeljenje, značila je i spremnost da često žrtvuje trenutke sa porodoicom zarad putovanja i koncerata ali i da dvadeset četiri časa dnevno bude na liniji sa drugom porodicom koja se zove bend. Ipak, kroz godine sazrevanja u muzici, pratila ga je životna saputnica Julija, s kojoj je još kao tinejdžer delio školsku klupu u Šestoj beogradskoj gimnaziji. Tada se rodila ljubav koja je nakon petnaest godina zabavljanja ovekovečena brakom.
- Oboje smo zajedno prošli kroz rokenrol. Nas je možda ta beskompromisna neusidrenost i spojila. Nikad se nismo razumeli rečima, samo srcem. U trećem razredu gimnazije seli smo u istu školsku klupu i od tog dana više se nismo odvojili. Ima tome 39 godina. Posebnost tog susreta jeste u tome što od prvog trenutka, prvo u druženju, pa onda i kroz zajednički život, nikad nije izostalo uzajamno poštovanje, nikad nije prestala da postoji tolerancija, nije nestalo razumevanje. Mudra žena budi se nasmejana i nikada svog muškarca ne pita previše, dovoljan je pogled ili dodir da se sve i bez pitanja dobro razume. Žene mogu da osete, predosete i sve prepoznaju pre vremena, a ipak na vreme. Mi smo ti koji smo šturi na rečima, pogotovu kad smo na letećem ćilimu, a lepša polovina ti je s obe noge čvrsto na zemlji. Prvo je bilo drugarstvo, pa držanje za ruke, a sad se i ne držimo za ruke, podrazumeva se da smo povezani i kad sam ja u Australiji, a ona u Americi. Odnos bitange i princeze bio je i ostao neprikosnoven. Julija je divna osoba, posvećena, mirna, dražesna i vredna, koja mudro i posvećeno čuva gnezdo i nju selebriti svet ne zanima. Naš stan ima vrlo prosečnu kvadraturu, a u stambenoj četvrti i u njemu nalaze se osnovne stvari za život. Čak i kad nema grejanja, idemo u majicama kratkih rukava - kaže Đule o toplini koju oseća kad pomisli na suprugu.
- Oženio sam se u trideset drugoj godini, kada sam osetio potrebu za tim i od tada se ugrađujem u porodicu koja zajedno sa mnom emotivno stasava. Julija i ja smo presrećni zbog naših pažljivih iskoraka i zato što smo uspeli da se sačuvamo u vremenu. Uz pomoć poverenja, tolerancije, razumevanja, divljenja i poštovanja funkcionišemo bez kompromisa. Njih nema jer je tada uvek jedna strana nezadovoljna. Trajemo toliko godina, a verovatno bi davno prestali da nekom nije lagodno. To ne isključuje da u našem odnosu nema iskrica. Neka opeče, neka zagreje. Dokle god nam je lepo, brak će nam biti plod koji ćemo negovati, ali on ne isključuje sudaranje sa drugim lepotama. Činjenica da uživamo u nečem, godinama ne podrazumeva da smo stavili amove, zapušili nos, uši i usta. Naprotiv, spoznaja sveta koji me okružuje upravo je ključni faktor da negujem i čuvam ono što je pored mene.
Uz svakodnevicu koju podrazumeva zdrava porodica i uspešna karijera, novi CD "More bez obala" došao je kao logičan sled. Ovaj deseti studijski album Van Gogh poklanja publici uz Kurir, a od sutra,14. februara pesme će biti dostupne publici na svim daunloud platformama. Osmog marta u prodaji će se pojaviti i knjiga „More bez obala" sa Đuletovim tekstovima pesama, kao i fotografijama koje je svojom rukom zabelezio, a sve to u izdanju "Lagune". Uz knjigu će se poklanjati i CD kao i DVD sa snimkom akustičnog i električnog rođendanskog koncerta grupe održanog 2016. godine u Beogradu.
Kompletan tekst pročitajte u novom broju magazina Glossy, koji u sredu, 13. januara, dobijate na poklon uz dnevni list Kurir! Danas ćete u Kuriru naći dva poklona: CD sa novim albumom grupe Van Gogh „More bez obala“ i magazin Glossy sa biografijom Zvonimira Đukića Đuleta.
NE PROPUSTITE
