Britanska kreatorka Roksanda Ilinčić (34) koja je svoju najnoviju kolekciju prikazala na poslednjem Fashion Weeku u Londonu, rođena je i odrasla u Srbiji, a 1999. godine preselila se na Ostrvo gde je upisala modni dizajn na prestižnom koledžu Central Saint Martins, na kojem je potom magistrirala. Vremenom je od svog imena stvorila brend koji karakterištu elegantne haljine svetlih boja, a koje na javnim događajima često nose brojne slavne dame među kojima su Mišel Obama, Tilda Svinton, Kira Najtli, Gvinet Paltrou, Kejt Blančet... Iza Roksandine glamurozne poslovne biografije skriven je njen ušuškan privatni život u kojem već jedanaest godina uživa u braku sa suprugom Filipom Buenom de Meskuitom s kojim ima šestomesečnu ćerkicu Efimiju. U intervju koji je nedavno dala za britanski Telegraph, slavna kreatorka se osvrnula na svoje početke i odrastanje u Beogradu, ali i detalje o svojoj svakodnevici o kojoj se inače malo zna.
Koliko vi i vaš suprug pridajete pažnje godišnicama braka?
- Moj muž Fil i ja smo u braku jedanaest godina. Upoznali smo se u Londonu nedugo nakon što sam se u njega doselila. Za svaku godišnjicu kao iznenađenje daruje mi prsten i veoma je pažljiv. Recimo, za našu petu godišnjicu poklonio mi je prsten danskog dizajna jer volim kada naizgled klasičan prsten tek gledan sa strane može da se proceni kao prsten preteranog oblika. Sviđaju mi se kontrast i nešto neočekivano, što i jeste element koji pokušavam da ugradim u svoj dizajn.
Vašem suprugu ne manjka ideja da vas uvek iznova obraduje?
- Pre dve godine prošla sam kroz fazu kada sam želela štene francuskog buldoga, ali je moj muž uložio veto. Umesto toga poklonio mi je figuru šteneta Džefa Kunsa čiji sam rad oduvek volela. Čim ih vidim, dobijem neodoljiv nagon da ih dodirnem, jer imam osećaj da to nisu skulpture, već prave životinje.
Kako izgleda jedan vaš dan?
- Ustajem u sedam časova da nahranim Efimiju, a potom se igram s njom. Doručkujem uvek isto: musli, jogurt i voće. Ovo je moj apsolutni favorit kada je reč o obrocima. Zatim se odvezem na posao oko 9. 30, a tokom radnog dana zauzeta sam ne samo dizajniranjem, već i sastancima.
Koliko vam je potrebno vremena da se spremite za izlazak iz kuće?
- To mora da bude brzo i lako jer zaista nemam vremena da eksperimentišem. Imam omiljene haljine kojim se uvek vraćam. Obično nosim vintage stvari, kao i one iz svoje kolekcije, ali isto tako volim da nosim odeću još nekih britanskih dizajnera, kao što su Džonatan Sonders i Ričard Nikol.
Poznato je da ste radili i kao model?
- Modelingom sam se bavila u vreme studiranja na koledžu Central Saint Martins, što mi je kasnije pomoglo da sama finasiram svoj biznis. Zahvaljujući tome danas, kada mi se manekenke obrate, lakše razumem njihove brige i frustracije.
Na koji način se razvijala vaša ambicija?
- Kao mala želela sam da budem balerina, ali sam bila dva puta viša od svake devojčice i ne naročito atletski tip. Majka me je odvela na balet u pozorište, i tamo sam se zaljubila u kostim. Znala sam da želim da postanem modni kreator. Kasnije sam studirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a potom u Londonu.
Koliku vam je podršku davala majka?
- Moja majka je bila farmaceut, ali i moja velika inspiracija. Ona je imala svoje šnajderke koje su joj šile odeću, a od ostatka materijala pravile su haljine za mene. Inače, mama je volela da bira odeću za mene što mi se nije dopadalo jer tada nisam mogla sama sebe da oblačim. Ali, razlika između nas jeste u tome što ja živim u vremenu kada je modni dizajn priznat kao profesija od koje je moguće živeti, dok to tada nije bio slučaj.
Koje vam je pomoćno sredstvo najvažnije kada kreirate?
- Krojačka lutka mi je kao član porodice. Pre devet godina moj suprug i ja smo se vozili istočnim Londonom kada ju je primetio u izlogu i pomislio kako liči na mene. Rešio je kako moramo da je imamo. Reč je o originalnoj lutki napravljenoj za tkanine 1960. godine.
Na šta vas asocira modni brend YSL?
- Strastveni sam kolekcionar vintage stvari brenda Yves Saint Laurent. Ljubav za kreiranjem nasledila sam od svoje mame jer je i ona bila luda za dizajnom ovog kreatora još dok sam ja bila devojčica. Danas imam oko 500 predmeta sa potpisom Yves Saint Laurent. Nekada sam ih nalazila na najneverovatnijim mestima, u prodavnicama automobila, dobrotvornim radnjama, ali sada sam toliko zauzeta pa idem u specijalizovane butike i plaćam njihovu punu cenu.
Koji su vam prve asocijacije na detinjstvo?
- Provela sam ga u Srbiji, ili Jugoslaviji, koja je tada još postojala. Mentalitet naših ljudi sličan je Italijanima: veoma su porodični, deca dobijaju mnogo ljubavi i podrške od roditelja, rođaka, tetaka... Moja sećanja na detinjstvo su veoma srećna. Beograd ima divnu klimu - lepa leta i romantične, snežne zime.
Priredila: Moni Marković
