Popularni glumac Slaviša Čurović, kog pubika ima priliku da prati u domaćoj seriji "Crveni mesec", u intervjuuu za Glossy otkriva zbog čega se odrekao bokserske karijere, u kakvim je odnosima sa bivšom suprugom Tijanom, zašto razvod smatra "budalaštinom", a emotivno govori i o svojoj kćerki Taji.
Slaviša se emotivno priseća svoje majke koja je preminula pre pet godina, tvrdeći da ga ona uvek čuva "odozgo", a u razgovoru za Glossy ispričao je zanimljivu anegdotu o mestu svog rođenja. Iako u njegovim ličnim dokumentima stoji da je rođen u Bijelom Polju, Slaviša priznaje da je ovo mesto prvi put posetio tek kada je imao 16 godina, a potom otkriva i koji grad je zapravo njegov zavičaj.
Ove godine gotovo da nema niti jedne domaće serije u kojoj niste glumili.Kako vam polazi za rukom da sve stižete?
Više ni sam ne znam! Nekako stižem nauštrb svog slobodnog vremena, porodice, prijatelja... Valjda mora tako, a i dosta sam odmarao prethodnih godina. Sada, kad me je zapalo, radim i ćutim.
Koja uloga vam je najdraža: kao istorijska ličnost, crnogorski Del Boj ili kao tužilac?
Svaka uloga koju sam prihvatio mi je jednako draga kao ona prethodna. Ne razdvajam to, ne smem, a i ne mogu, tj. i da imam mišljenje o tome ne bih ga rekao, nije pošteno. Ali volim sve uloge jednako, jer od njih živim. Ja sam i dalje mali dečak iz Gornje Gorice koji je zahvalan na svakoj šansi koja se zove uloga.
Zbog glume ste izlazili na scenu povređene glave, padali sa budvanskih zidina i umalo se ugušili ugljen-monoksidom. Kako ste uspeli da se sačuvate od ovih stvari, i da li smatrate da opreznost i snalaženje u datoj situaciji predstavljaju glaułe faktore u ovom poslu?
Ma Bog čuva, a mi samo pokušavamo da budemo pametni. Nešto mislim da me čuva i moja majka odozgo, gde je otišla pre 5 godina, i da me čuvaju ja sam poštujem sve ove koje sam nabrojao, pa mi se tako i vraća.
Koliko ste vezani za rodno Bijelo Polje i koliko ga često posećujete?
Ma kakvo crno Bijelo Polje. Mene je majka rodila u kolima na putu, pa piše Bijelo Polje, a u njemu sam prvi put bio sa 16 godina, vodio me je stric da mi pokaže. Moj zavičaj je Podgorica, mesto Gornja Gorica, podmesto Mratinja, a još uže Kurista. Tako da sam vezan za Mratinju jako, pa često i idem u Podgoricu. Na kraju, tu mi je sva familija iz koje sam potekao.
U novoj seriji „Crveni mesec", tumačite važnog istorijskog lika Dragutina Dimitrijevića - Apisa. Šta mislite kako bi izgledao i koje bi imao stavove Apis danas?
Ucvikali bi ga još pre, eto to bi mu se desilo. A stavovi bi mu bili isti.
Koliko uspevate zbog poslovnih obaveza da se posvetite kćerki Taji?
Mislim da stižem, ne kao pre, ali stižem da moga Zekonju gledam svaki dan i da se družimo. Mada je ona velika, zna da tata radi ovo sve zbog nje, a ne zbog sebe. Ja bih radije baštovanio, ali od toga ne mogu da je vodim na more i da joj olakšam život u koji ulazi. Valjda neće morati kao ja. Zato, nekka se malo strpi da to za nju obavi otac i ona to zna.
Poznato je da su kćerke očeve mezimice. Da li ste i u kojoj meri vi razmazili vašu naslednicu?
Ne znam jesam li uspeo dovoljno, ali i ako sam je razmazio nije mi žao... Taja je baš dobar čovek, a to je važno. A da Ii je razmažena - jeste, ali negujem ja i crnogorsko spartansko vaspitanje kad treba.
Da li je u današnje vreme kada je sve dostpno kao na dlanu lako vaspitati dete i koji je vaš ”patent” u vaspitavanju?
Da bude radnik, borac i dobar čovek i da poštuje porodicu i dobre profesore i da nikad ne izda drugove, nego da bude oslonac i kremen kamen na koji svi njoj dragi mogu da se oslone. Ostalo kako hoće, drugi recept nemam.
U kakvim odnosima ste sa bivšom suprugom Tijanom i koliko je važno održavati korekte odnose nakon razvoda?
Ma ravod je budalaština. To nije ništa drugo nego presipanje iz šupljeg u prazno. Ali šta da se radi kad se mora... Dobar mi je odnos sa bivšom ženom, majka je mog deteta, pa se mora naći minimum zajedničke priče
da dete ne nagrabusi, koje je svakako nagrabusilo prilikom razvoda. Ali valjda je moderno biti razveden. Ja za tu modu nisam, ali sam je morao propratiti kad me je zapala, jer ponešto ne može i kad vidite da ne ide, što da se lažete, kao 50 posto onih koji ostaju u braku, gde svako radi sta hoće... Ali dobro, u odličnim smo odnosima, koliko to mogu biti dvoje rastavljenih ljudi.
Da li vam je žao što ste odustali od bokserske karijere?
Znate šta, bio bih očajan bokser. A kazu da sam dobar komentator. Pa bolje komentator sa slomljenim nosem, nego bokser sa slomljenom dušom zbog neuspeha!
NE PROPUSTITE
