Publika će uskoro moći da ga vidi u ulozi voditelja u čak dve TV emisije, kao i u sitkomu koji će se emitovati sledeće godine.
Poznati srpski glumac Saša Joksimović, pored angažovanja u predstavama „Zona Zamfirova“ i „Ljubavnici 2“ u Pozorištu na Terazijama nedavno je postao deo jednog velikog televizijskog projekta. Publika će uskoro moći da ga vidi u ulozi voditelja u čak dve TV emisije, kao i u sitkomu koji će se emitovati sledeće godine. Za sada je veoma tajanstven u vezi sa ovim formatima, ali je uveren da će gledaoci uživati i da će dobiti nešto sasvim novo na našoj TV sceni.
"Ovakav projekat sam dugo čekao, potpuno svestan činjenice da se sitkomi ovde i u inostranstvu drugačije rade. To je ogroman zalogaj za nas, ali mene takvi izazovi pokreću. Razlike između domaćih i stranih sitkoma još uvek su drastične. Tamo imate pravu publiku koja se smeje tokom snimanja, što je veoma važno. Oni prolaze kroz pripreme i zagrevanja, animiraju ih ljudi specijalizovani za to, kako bi tokom snimanja dali svoj maksimum, i najglasniji, a opet iskreni smeh. Mi smo još uvek daleko od toga, ali smo vrlo talentovana nacija tako da verujem da možemo to kvalitetno da uradimo."
Za koju predstavu možeš da kažeš da je bila tvoj najveći izazov do sada?
"Bez razmišljanja je to predstava „I konje ubijaju, zar ne?“ koju sam igrao u Madlenijanumu. Priča je vrlo dramatična, glumim sudiju na plesnom podijumu koji ima užasnu narav i tera ljude da igraju 24 časa bez prestanka i bez prava na pauzu. Brutalna uloga za koju mi je bio veliki izazov da se spremim, jer nema nikakvih dodirnih tačaka sa mojom prirodom. Međutim, dobar kostim, maska, ambijent na sceni i kolege koji su vrhunski profesionalci izvlače iz mene ono najbolje, ili u ovoj konkretnoj ulozi najgore, toliko da me gledaoci iz prvog reda mrze. Čak čujem komentare da sam grozan, što mi je dodatni podstrek, jer znam da sam onda pogodio pravu meru."
Da li uspevaš da izdvojiš vreme za sebe i svoja interesovanja?
"Nažalost, nedovoljno. Ono što obožavam i za šta imam vremena jesu igrice, a sin i ja smo tu tandem iz snova. On trenira fudbal u Crvenoj zvezdi i izuzetno je talentovan, pa mi odlazak na njegove treninge takođe dolazi kao relaksacija. Volim i da putujem sa porodicom, pa često odemo van Beograda, u selo Brezovica kod Uba, ili do mojih u Valjevo."
Koliko često i u kojim situacijama se oslanjaš na savete supruge?
"Bez moje supruge ja ne bih bio to što jesam. Ona sve moje mane i nedostatke ume da koriguje i zahvaljujući njoj sam najbolja verzija sebe. Od nekih sitnih lenjosti, do najrigoroznijih stvari i kritika ona ume da me trgne i probudi. Nekada se naljutim na nju zbog toga, ali posle 10 minuta shvatim da je bila u pravu. Generalno mislim da su žene uvek u pravu i kada bi svi muškarci to konačno priznali bilo bi im mnogo lepše u braku, a tolerancija bi bila na najvišem nivou."
Nastavak na sledećoj strani!
