Iako je još uvek svrstavamo u mlade umetnice, harizmatična glumica već je zabeležila brojne uspehe u svojoj bogatoj karijeri, a sada je spremna za novi izazov - predstavu kakva do sad nije viđena u Srbiji i saradnju sa svojim najdražim kolegom.
Pred premijeru predstave Osećaj brade, u kojoj će glumica Tamara Dragičević (28) prvi put igrati pored svog mlađeg brata Miodraga, popričali smo s njom o ovom pozorišnom komadu. Pored toga, Tamara nam je otkrila i kako je živeti u porodici glumaca - osim nje, ovim uzbudljivim poslom bave se njen mlađi brat Miodrag, suprug Petar Benčina i snaja i prijateljica Nina Janković, a ispričala nam je i kakvo je društvo njena ćerkica Staša na čestim putovanjima u kojima glumica ima priliku da uživa.
Nevena Božović za Glossy: Dopadaju mi se duhoviti i iskreni muškarci
Glossy: Već ste bili u situaciji da igrate više likova u predstavi Slavna Florens. Možete li da uporedite ta dva iskustva?
Tamara: Drugačije je. Rediteljski koncept je drugačiji, zbog čega mi je drago, ne bih volela da radim nešto što sam već radila. Slavna Florens je jedan realističan, komičan tekst, tu su tri jasna, različita lika. Osećaj brade je u mnogo čemu drugačiji od predstava koje je publika navikla da gleda, samim tim što nas petoro izlazi kao petoro glumaca i pred publikom pravi tu čaroliju. Tekst počinje mojom rečenicom U selu G. Avlije i priča kreće. Pored toga što igramo različite likove, igramo i zvukove, šumove, predmete, osećanja... Sve predstavljamo nas petoro. Bilo je mnogo prostora za razmaštavanje i kreativnost.
Glossy: Budući da je ovo prvi put da igrate ovakav komad, imate li veću tremu zbog svog izvođenja ili zbog Miodraga?
Tamara: Mislila sam da ću imati veću tremu, pošto prvi put radimo zajedno. Ali mi smo u ovome već dva meseca - u mislima i više. Kad smo nas petoro toliko zajedno svakog dana u svemu ovome, više ne postojimo Miodrag i ja kao brat i sestra, već smo nas petoro glumaca: Jovana, Jovan, Vlada, Miodrag i ja smo jedna ekipa. Pored njegovih obaveza na fakultetu i mojih obaveza van pozorišta, ne stižemo često da se viđamo, pa mi je najdraže što ga vidim svakog dana. Sve ostalo je normalno, kao da je na sceni bilo koji drugi mladi glumac, to smo mi i mi stvaramo.
Glossy: Budući da i u vašoj široj i u užoj porodici ima glumaca, kako to izgleda kada se okupite? Kako na sve gledaju oni koji nemaju sreću da rade tako uzbudljiv posao?
Tamara: Iako nas ima zaista dosta glumaca, opet je mnogo više onih koji nisu glumci. Ja sam prva u našoj porodici koja je počela da se bavi glumi, a Miša je krenuo mojim stopama. Ne volim to tako da kažem jer on nije krenuo mojim stopama - krenuo je svojim stopama. On je fenomenalan u tome što radi i definitivno gradi svoju karijeru, svoj put, nevezano za mene, na drugačiji način. Čini mi se čak i da uloge koje dobija ne liče na moje.
Naravno, to ima najviše veze s tim što je on muško (smeh), što je dobro, ali i u svakom drugom pogledu ima neki svoj put, svoju boju i svoj način rada. Ja sam ponosna na njega. Ali mi imamo i sestru Mariju, koja nije glumica, mamu, tatu, bake, deke... Niko od njih se nije bavio glumom, tako da su i dalje brojniji od nas. Ali to mi prija, volim da kad nisam u pozorištu sve bude opuštenije.
Nastavak na sledećoj strani.
