Beti Marion Vajt rođena je 17. januara 1922. u gradu Ouk Tri, država Ilinois. Kao jedino dete mašinskog inženjera Hor.asa Vajta, potomka dansko-britanske useljeničke porodice.
U Holivudu, prestonici šou-biznisa, gde vladaju nerealni zahtevi za lepotom, mladošću i zdravljem, postoji zvezda koja ne zadovoljava ni jedan od tih kriterijuma, a koju svi obožavaju – devedesetosmogodišnja Beti Vajt.
Njena životna energija, duhovitost i vrcavost pleni pažnju publike, čak i one koja je rođena u vreme kad je, po nekim pravilima, Beti trebalo da uživa u zasluženoj penziji.
Tako je njena izjava u TV emisiji ‘Lopez Tonight’, emitivana 21. januara 2010, izazvala salve smeha – na pitanje voditelja kako u tim godinama uspeva tako mnogo da radi, Beti Vajt je odgovorila:
"Ja sam vam poput prostitutke, kad mi se ponudi dobar posao, jednostavno ne mogu da kažem ‘ne’.
A 2016, gostujući u emisiji ’Today’ priznala je da su joj muškarci i dalje omiljen hobi, ali da teško nalazi momke za izlaske, i tako opet zaintrigirala i nasmejala javnost.
Beti Marion Vajt rođena je 17. januara 1922. u gradu Ouk Tri, država Ilinois. Kao jedino dete mašinskog inženjera Horasa Vajta, potomka dansko-britanske useljeničke porodice, i Tes Kačikis, čiji su roditelji krajem 19. veka došli u Ameriku iz Grčke, imala je, kako tvrdi u knjizi ‘Here We Go Again’, ‘detinjstvo iz bajke’.
" Moji roditelji su mogli biti obrazac za svaku knjigu o vaspitanju dece. Uspeli su u nečemu što se čini gotovo neostvarivim: nisam bila razmažena, ali ni usamljena. Bili su mi najdraže društvo, imali su skladan brak, zadivljujuće poštovanje jedno prema drugom i od njih sam naučila najvažnije stvari u životu."
A jedna od njih je, kako se kasnije pokazalo, gotovo fanatična privrženost životinjama. Tes i Horas Vajt su često kući donosili povređene ili napuštene životinje koje su našli na ulici, pa kad bi ih izlečili davali su ih ljudima u koje su imali poverenja, a neke i sami zadržali. Kao dete iz harmoničnog porodičnog okruženja bila je odlična u školi, sve ju je zanimalo, a kada je došlo vreme za odluku šta želi da postane u životu, čvrsto je verovala da će biti spisateljica. Možda bi se njeni planovi i ostvarili da se porodica u vreme velike ekonomske krize nije preselila u Los Anđeles.
Blizina Holivuda pokazala se, naime, kao velika prekretnica u Betinom životu. Pošto je 1939. pevala na maturskoj zabavi svoje srednje škole, spisateljske ambicije pale su u zaborav.
"Verovali ili ne, šou-biznis je kao virus. Kad se njime zarazite, nema leka" – napisala je u knjizi.
Međutim, Drugi svetski rat je pomeo mnoge ambicije i nade, pa i njene. Umesto mikrofona, u ruke je uzela volan i, kako sama kaže, ‘s dvadeset minuta vozačkog iskustva’ počela da radi kao vozač-volonter u ‘American Women’s Voluntary Services’.
Nastavak na sledećoj strani!
