Kada je 1934. maturirala, dobila je školarinu za fakultet u Oaklandu kako bi se školovala za učiteljicu, a paralelno s tim dobila je ponudu za novu ulogu.
Kada je u maju u Miniepolisu policajac prilikom nasilnog privođenja ubio Afroamerikanca Džordža Flojda širom Amerike, a potom i sveta, proširili su se protesti protiv sistemskog rasizma i diskriminacije. Protesti su se prelili i na filmsku i televizijsku kulturu, a osudu javnosti dobio je i kultni film Viktora Fleminga iz 1939., "Prohujalo s vihorom", koji je još od početaka prikazivanja bio kritikovan zbog preteranog romantiziranja robovlasništva ali uopšte zbog perpetuiranja rasnih stereotipa. Mi se ovoga puta nećemo baviti diskriminacijom, protesti i sličnim stvarima, već glumicom Olivijom de Heviland, koja je u filmu odigrala Melani Hamilton i za nju dobila prvu od ukupno pet nominacija za prestižnu nagradu Oskar, a koja je sa svoje 104 godine danas jedina živa glumica zlatnog doba Holivuda.
Rođena kao Olivija Meri de Hejvilend 1. jula 1916. godine u Tokiju, početkom ovog meseca navršila je neverovatne 104 godine. Svojim načinom života celog života privlačila je veliku pažnju, kao i sudskim sporovima koje je pokretala.
Jedan od njih bio je i navodno neovlašteno korišćenje njenog imena u drami Rajana Marfija "Zavada", a pozadina te priče krije se u njnom kontroverznom i svađama ispunjenom odnosu s mlađom sestrom, takođe proslavljenom glumicom, Džoan Fontejn.
Njen otac Volter de Hejvilend bio je profesor engleskog jezika na fakultetu u Tokiju, nakon čega je dobio licencu za advokata. S druge strane, majka Lilijan Fontejn, koja se školovala na čuvenom Royal Academy of Dramatic Art u Londonu, bila je pozorišna glumica, ali i pevačica koja je odlazila na turneje sa rediteljem Ralfom Vonom Vilijamsom. Njeni roditelji upoznali su se u Japanu 1913. i već iduće se venčali, ali njihov brak nije bio srećan, budući da je većinu istog Volter de Hejvilend proveo u mnogobrojnim vanbračnim aferama.
Nakon Olivijinog rođenja porodica se preselila u veliku kuću u Tokiju, gde je Lilijan podučavala pevanje. 15 meseci kasnije rodila se i mlađa ćerka Džoan, da bi Lilijan u oktobru 1919. nagovorila supruga da se vrate u Englesku za koju je smatrala da bi bila bolja za vaspitanje njihovih ćerki. Povratak kući bio je brodom koji je prvo pristao u San Francisku. Porodica se tamo privremeno iskrcala kako bi izlečili Olivijin tonzilitis, a nakon što je Džoan obolela od upale pluća, Lillijan je odlučila sa ćerkama da ostane i živi u Kaliforniji.
Nakon što ih je napustio suprug i otac i vratio se u Japan u zagrljaj njihove kućepaziteljice, koja mu je na kraju postala druga supruga, majka i ćerke smestile su se u mestu Saratoga, 80 kilometara udaljenom od San Franciska. Od malih nogu Olivija je odgajana da ceni umjetnost - sa četiri godine krenula je na časove baleta, a već godinu kasnije i na klavir. I pre nego što je navršila šest godina, Olivija de Hevilend naučila je da čita. Kako bi joj usavršila dikciju, majka joj je čitala Šekspira. Kada je 1922. upisala školu, postala je zaljubljenica u čitanje, pisanje poezije, crtanje…
Nastavak na sledećoj strani!
